Женски свет

Бр. 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 195.

зованије друштвено коло раденица, па и васпитаније и моралније, него оне, што нам је лиферовао немачки, мађарски и други стран пролетаријат; а што је најглавније, остаће наша мука и наша тековина код нашег народа, а неће се одвлачити на страну и у онај елеменат, који нас на сваком кораку тлачи и потискује.

Ти се дакле од срца рудујемо овој појави и подхвату наших Београђанака и мило би нам било,

кад би наше Српкиње и на овој страни у ком већем месту прихватиле ову мисао и отпочеле на том делати. Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња носи се одавно том мишљу, само чека да прибави за ту цел више искуства и да повећа своју друштвену зграду, те да тим начином створи згодно место и осигура известан шриход, који је такој установи потребан бар за почетак.

4 (= -#-—————————=—

(трани листови о Савки бСуботићки, ·

Немачки лист: »Раз Мазеп г АПе«, који издају свеучилишни доценти у Бечу, донео је прошле године из пера дра Бернхарда Минца чланак под натписом:»Ете Ми ег ћгез МојКез«, у којем говори о целом раду прослављене госпође, а нарочито говори ово: „ге Седапкеп игдеп пп арћог5зсћег Рогт 21 Раргег гебгасће ипа чпа егзсћлепеп |п аПеп зегбаасћеп Хенипсеп, 51е ууцгдеп зоваг |п5 Епопасће пђегзе ипа то атепкатзсћеп Тавезрја егп уегбНепш сћ«е«. (Њене мисли су обично у афоризмима изнашане скоро у свим српским листовима, па су, шта више, и на енглеском језику преведене и отуда чак у американске листове изнашане). Год. 1904. када је гђа Савка Суботићка боравила неко време у Паризу, била је од тамошње женске задруге (Сјађ Еетпип) ванредно срдачно примљена и почаствована, те је тако имала прилике, да име српске жене унесе и у ово одлично друштво француских госпођа. Гђа Савка Суботићка пошла је у женском питању путем природних закона, т. ј. почела је од најширих слојева народа. Она је схватила народ као корен, који оживљава семе, што га природним на чином баца интелигенција. Па као што сејач баца своје семе од горе доле, тако треба и интелигенција да баца семе своје науке, да се процес тога развитка врши у самом народу. И тај рацијснални начин васпитања

истичу амерички листови с особитом.

похвалом. Кад се с тим доведе у свезу

оно, што су осим америчких листова за госпођу Савку Суботићку рекле многе немачке и словенске новине, може се суд о раду госпође Савке Суботићке свести на ово: Она је можда била прва, која је коректним примером показала пут, који води к тому, да се оствари женско питање, а то. је, да се то питање мора развијати по закону еволуције модерне културе а индивидуално из живота сваког на. / рода. о

Рад госгође Суботићке је цењен прилог за историјски развитак женскога питања и по томе је од општег интереса.

Кад узмемо, да је она то питање покренула код корена, код жене из народа, дакле са свим природно, и то још у оно доба, кад се ретко где и говорило о том питању и кад се оно ' расправљало само теоретично и академски: онда се мора признати, да је то јединствена појава на том пољу. Нама није познато, да је икоја госпођа и код напреднијих народа на том пољу и на тај начин расправљала то питање и то још тако рећи пре педесет година, и да је такав практичан успех постигла.

_И по том, госпођа Суботићка је показала, да нема племенитијег и узвишенијег задатка 3а рад српских госпођа на јавном пољу од поучавања жене из народа, али не књигом и пером него живом речју и примерима. Дижући српску сељанку дићи ће се и српске госпође, оснажене свежом струјом из народног живота,