Женски свет

Бр. 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 197.

ЈАРЕ Де ЧАН ПО МАЂАРСКОМ,

Моја мила, седе косе мати, стара

Милује ме и са мном се разговара

Од туге јој срце плаче, кад ми збори:

»Слатки сине, реци. шта ти душу мориг“

Нашто, мати, да ти кажем удес клети,

Ти га нећеш, нити можеш разумети.“ Митровица, 22./У. 1906.

=== Со уже

Моја Мила, седе косе мати стара

Милује ме и са мном се разговара

Болно јој се од радости срце лечи

Од свог сина, када чује ове речи:

»Негде тамо једна звезда блиста сјајем,

Њен сам био и довека роб остајем....“ Ст. Зебић-Горски.

(Јртанизовање ОеОСКИХ ЖЕНСКИХ радионида.

(Предавао г. Љуб. Апић при отварању изложбе женског ручног рада, у Чуругу, 1907. г.)

Поштаеована господо!

(јва изложба ми даје прилике да говорим о једној важној народној ствари, 0 којој се у нас мало мисли а још мање ради. Томе се није то лико ни чудити, кад знамо, да је наше јавне раднике скоро са свим прогутала традиционална политика у великом стилу, која хоће путем закона п борбе у парламенту да осигура ошетанак и папредак нашег народа. Само један мали део наше иптелитенције, део млађи, хоће и наглашава прекид са традицијама, тражећи стваран, позитиван рад у пароду и за њега. Тих је још мало за сада. Али што која годипа напред, и њих ће бити све више, па ће их најпосле бити толико, да ће овла дати друштвом и својим м адим покличем га трћи из учмалости, па га повести новим путем, па коме ће се Срби такмачити, који ће више и боље ура дити или спровести каку добру и корисну ствар по народ и. његов напредак.

Том мањем делу људи, који данас стиснутих зуба и тешка срца гледају у мутну ситуацију, припадам и ја. Па кад сте баш мене нашли и позвали да држи предавање у овој свечаној прилици, ја ево хоћу да пзнесем један мали део програма тих људи, онај део који одговара природи изложбе ове; хоћу да вам кажем те људе и да вам дам прилике да размишљате 0 њима, да их сравните се другима, па да тако створите себи један одређен и сталожен поглед, мишљење. Тај део програма се тиче нашег женскиња и показује, маркира организацију његову 6 помоћу које би се и оно могло увући у борбу за народ, у убојне редове војника, које називамо рацним народним снагама; тај део хоће, дакле, да изнесе начин, како да се женске радне снаге употребе и организују, па да буду од користи и себи и народу.

Али из тога дела програма ћу изнети само оно

што се строго поклапа са природом ове изложбе, са артикловима овде изложеним. Говорићу о организовању сеоских женских радионица за израду артиклова изложених на овој изложби.

Нама млађима су само причали, а ви старији сте зацело рођеним ушима чули речи и поклич: хлеба народу! Њих је изговорила једна генерација јавних радника наших пре нас. Они су свој рад, своје ступање у јавни рад започели тим речима, али то у њиховим устима беху само сухе, празне речи, научене у иноземству, којима нико није умео да да снаге, садржине, живота, крви ; нико није умео да их оживотвори. А штогод нема живота оде у заборав, па тако су се и те речи заборавиле; заборавили су их већ и они, који бу их први изустили.

А те речи нису тако мале и нису на одмет ни српском народу у Угарској и ако је у нас опће мишљење, да Срби у Угарској имају хлеба, па да онда то питање не треба ни потрзати. Шта више тога се боје Срби, а боје га се једино ве тога, што му они, који та први потегоше, дадоше незгодан облик, дискредитоваше га својим понашањем. Направише баука од њега, јер га нису ни довољно ехватили, а ни умели укалу. пити у прилике и живот нашег народа у Угарској. Из њихових уста су те речи (биле страшне као рика лафа, од које се људи плаше, а из уста људи вештих опет звоне као глас јагњета, И ви ћете тада еви увидети да се тих речи не треба плашити, него да их шта више треба прихватити, па и у дело привести.

Са нацјонално-правредног гледишта ми сваког Србина гледамо као једну радну снагу народну, која производи, привређује, снажи се мате ријално. И кажемо: што је више привредно способних и снажних чланова у нашем народу, у