Женски свет

Стр. 226

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

НОЋ“ ЈЕ =:

Гледам кроз прозор мојега вагона. Промичу брзо тамне силуете, Точкови тутње, љупа монотона,

А моје мисли теби натраг лете Наћ је..,

Каткад ми очи засузе од дима Локомотиве, који ниско пада.

До скора и ја бејах међ: срећнима А како патим и тугујем сада! Ноћ: је +.

Студен ме ветар баш у лице бије, По целом телу осећам хладноћу, Зајецах, видех срећа стална није Ти си далеко, а без тебе што ћу2!

ВИ ИХ

НА ТЕ МИСЛИМ.

— Хајне. —

Ноћје- =:

Колошвар, 25. маја 1907.

Девојчица са усташцем рујним, С очицама, љупким као мај, Лане моје, умиљато, мало, —

На те мислим, увек мислим, знај.

Дим. П. Стојшић.

Дуго ли је данас зимско вече, Крај тебе бих, душо, да сам сад, С тобом слатко у собици малој Да ћеретам, о, тако сам рад!

И на твоју снежну руку, малу, Уста своја да притиснем тад, И топлим је оросим сузама, И кажем ти боног срца јад.

Ху ЈЕ дописи.

Турија. — (Прослава креног имена у Чуругу,. — Дана 2. (187 ТХ. о. г. изненадио ме „добротворне задруге православних женскиња из Чуруга, који гласи:

„Узимајући у обзир Ваш вишегодишњи рад као забавиља у Чуругу, сећајући се, да сте тада свим срцем и душом били одани повереној деци својој, но поред свега тога сте неуморно радили на бољитку народа свога а вазда одушевљена за Орпетво, за мили род свој. —

(ве то имајући на уму, част нам је најучтивије позвати да изволите доћи на свечаност крснога имена нашега, која ће се одржати на Малу Госпојину.

Распоред прославе: Пре подне после св. службе божје одржаће се парастос умрлим чланицама својим. После подне: у 3 сахата свечана седница, резање колача и заједничка ужина.

је позив

- Ђ. Лазић Маринко.

Вали позив је у екупштинској седници „Пра воел. женске добрт. задруге у Чуругу одржаној 2. (16 септ.) о. г. једногласно решен.

У нади, да ћете се жељи одазвати.

У Чуругу 8. (16.) септ. 1907.

Василије Теофановић в. р. Евица. Ј. Илића е. р. тајник. (М. 0.) председница.

Врло сам се радо одазвала такгом лепом по зиву, али се на истом не хтедох усмено захваљивати, већ путем јавним, гутем нашег милог органа, путем цењеног: „„Кенског Овета“.

Драге и поштоване задругарке! Хвала Вам

на пажњи, коју указасте мени Вашим цењеним позивом, којим ме доведосте до размишљања, е да ли сам таковога топлог позива у опште и заслужила, јер по моме мишљењу: човек мора много више радити и урадити него ја, те да му таково признање изразити може.