Женски свет
и"
Бр. 10.
ЖЕНСКИ СВЕТ
Стр. 225.
оске радионице, у које би скупиле веште раднице, које би израђивале те ствари. Те радионице би могле бити праве народне фабрике, у којима би радвло 80— 40 девојака, п у којима би се према томе израђивале ствари у маси и продавале или трговцима Србима у маси или у детаљу у задружним варошким радњама.
Рецимо све задруге српске, заступљене · на конгресу или главној екупштини савеза, донесу закључак да ће у овом и овом крају, у том и том месту основати једну радионицу за израду ћалимова, тепоха, завеса и др. Од задружпог капитала употребе један мали део, пау малом почну то пи у дело приводити, а једно путем штампе агитују међу Србима да артиклове њихове ради“ опице примају, уведу у своје куће. Кад би се читаво друштво покренуло та би сгвар морала успети, радионица би се морала развијати и од ње би на крају крајева постала мала или велика фабрика, у којој би један део женске спротиње српске нашао зараде и у коме би се читавим нараштајима помагало и помогло,
Рецимо да би свака радпица у такој једној радионици заслуживала дневно, просечно кроз 5 годипа, 1 круну и 40 потура, Рецамо. сада. да њене потребе изпосе управо једпу крупу дневно,
то јој остаје 40 потурз као уштеда тото годишње.
чини -146 крупа, а за пет годипа 146Х5=730 круна. Када би сада у радноницу таку стушла девојка кад наврши 16 годипа онда би она у својој 21. години (кад се до тога времена не би удавала) имала заштеђена новца 730 крупа не рачунајући овамо ишптергс на интерес. Она би ту овоту унела у брак, у заједнички рад с мужем, што даје више гаранције, да ће тај млади брачни пар моћи папредовати, него они парови, које улазе у живот без тога пметка од стране женске. У своме развитку те би радионице тако постале
један јак извор зараде за паше девојке и утрли.
би мпогу сузу, која долази од немаштине и спротиње. Узмимо да се овде у Чуругу оспује така једна радпонгца, рецимо радиовица за ткање ерпског платпа и прераду тога платна, па у тој радионици да раде 30 девојака. Твме би се пу Чуругу постигло оно што мало час рекох.
Осим гореспоменутих артиклова пина ту још врло много пртиклова, Који би се могли у таким
радионицама производити, а који су то артикловиг то најбоље знају паше жене и чланови наших добротворних задруга. Читав посао, читаву организацију раденица би требало тако удесити, да једне рецимо раде ово а друге оно, па да се то све у маси продаје или нашим трговцима пили да се ради продаје тих артиклова у већим варошима отворе праве радње, у којима би опет женске могле бити продавци, спомоћници и шегрти, те би на тај начин један део варошке ерпске спроте женске деце нашао зарзде и хлеба,
Да се еве то оствари треба још мпого проучавања и рада. Ово овде је само као пројект, као програм, у главним цртама оизпет. Изнет је тек нацрт организације, циљ и задатак наших добротворних женских задруга. СОкупљено све што смо до сад рекли гласи овако:
Кенеке · добротворне задруге, оргапизовавти саме себе у једну већу заједницу, треба целокупном својом снагом да оснивају радионице за. израду разних артиклова изложених па овој изложби, као и оних које у ову врсту рада епадају, и нема их овде и без којих не може бити ниједна српека кућа. То се ради 6 тога, што се хоће једном делу нашег спротог -женекиња да нађе сталпо зараде и да се тако реши питање хлеба за наше женскиње,
Но спровађањо те пдеје ила и своју чисту националну страпу. Сви ти артаклови: разпи по кривачи, убруси, марамице пи т. д. данас нам долазе 13 „страних фабрика, те смо ми управо преплављени тим артикловима. Стварањем и организовањем радионица ми би све те производе полако истисли из наше употребе, па би се тако еманциповали од једног дела страних артиклова, чиме би наша привредна организација једним кораком пошла напред.
Но но треба, држим, даље разлагати ту ствар. Из овога што. досада рекох већ маегу наше женске добротворне задруге видети шта се хоће, али наглошавам, да се све то може остварити само тако, ако се читаво паше друштво заталаса п задобије за ту велику пародну ствар. На жепским добротворним задругама лежи задаћа да то у живот приведу, а ми сви, колико наб има, треба да их потпомогнемо и пером и речју и делом и свим, што закони и поштење донушта п налаже.