Женски свет

" Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 229.

=

МАРА БУЊЕВНА,

(Овршетак.)

ж ж ж

После сваке битке долазили су нови рањеници, међу којима донесоше и једног тешко рањеног капетана Михаила Георгијевића Ернштајна. Он је задобио више рана при заузећу Плевне где се борио као лав, и кад паде Плевна, паде п он малаксао и обливен крвљу од тешких рана. Унесоше га онесвешћеног на носилима. Његово бледо лице било је тако лепо п племенито, да е личио више на каквог светитеља него на жизвог човека, Био је још млад, једва је могао имати тридесет година.

Кад га положише на постељу, лекар га прегледа и забринуто рече: да му је потребан највећи мир и озбиљна нега. А како су лекари познавали Марину издржљивост и савесност, њој га најтоплије препоручише да искључиво њега јединог негује.

Мара чим га је видела, тако непомичног, побледи као смрт, јер јој се учини као да гледа њеног покојпог Мирчу, тако је много личио капетан на њенога мужа.

Често је провела читаве ноћи поред његове постеље да ни тренула није. ПИ негујући га срце бп јој се стезало од жалости. Дворила га је ин неговала, као што би мајка своје јединче, толико је саучешћа имала према њему.

— А он, кад би му синуо зрачак свести, називао би је у буповном сну својим анђелом хранитељем, У његовој тешкој бољци нити је знао где се налази, ни ко је она,

То критично стање трајало је више од две недеље. Кад се почео по мало прибирати, био је тако слаб да је једва могао говорити, а још мање је знао шта се око њега догађа. Он ју је само пратпо својим лепим великим очима, и заносио се неким блаженим сном. Његов ослабљени ум још није могао сватити да ли је то сан пли јава, види само неке сенке како се мичу око њега. Мара је била за њега једино створење, за коју се почео иптересовати његов сла-

би ум. Лекари су се особитом пажњом заузимали за

њега, и кад су се почели надати да ће га избавити, особито су хвалили Мару, да је својом

о са _____-0~ ЛИСТАК. ~

~

неуморном негом много допринела његовом опорављењу. Једног дана кад донесоше опет многе. рањенике, сви су болничари похитали да их прихвате, тако Мара остаде сама поред капетана,

Поред његове постеље била је велика наслоњача за одмарање, на којој је Мара провела више од двадесет ноћи без“сна. Пошто му је по лекарском савету све дала што је лекар прописао, и кад је мислила да је већ заспао, и сама онако уморна завали се у наслоњачу, а сан је падвлада и она заспа.

Око поноћи капетан се пробуди, отвори очи и опази Мару, испружену на наслоњачи, слаба светлост од кандила обасјавала је њено уморно лепо бледо лице. Лежала је непомично, п тако слабо дисала, да је изгледала као мртва. У први мах онако слаб није могао схватити где се налази. Учини му се, као да су га држали за мртвог па га однели у оно одељење за мртваце, у тој својој забуни помисли да је пи она умрла и осети неисказан бол у души. Хтео је викати, звати у помоћ, да је пробуде. Та она несме умрети! Зар то мило створење које је лебдело над њим дан,-ноћ, да више не живи, то би било ужасно! МИ наједанпут му дође ·страшна мисао да покида завоје-па-да и сам умре. Али.је био још тако слаб да се" није могао ни помаћи,а камо ли викати. Кад осети своју немоћ заплака се горко, и јецаше скоро на глас, зар он, који је на бојном пољу чинио чуда од храбрости, сад нема снаге ни колико новорођено дете.

На његово јецање Мара се пробуди, скочи са наслоњаче, приђе брзо постељи, наже се над њим, и запшта га својим нежним гласом.

=— Шта вам је господине, да вам није злог — Он се мало прибра, па са највећим напором једва проговори:

=— О анђеле мој, док ти живиш, п мени је добро! — То неколико речи толико га изморише, да му се глава завали, и затворише очи.

Мару потресоше до дна душе те миле речи које изговори, -па се наједанпут спусти на колена поред његове постеље и скоро гласно мољаше се Богу да га исцели и одржи у животу. А ону заносу слушао је тај мили глас толиком милином, да му је кроз све живце прола-