Женски свет

Бр. 10.

фије Лазе Дунђерског, велепоседнице, преминуо је 22. септ, 0. г. у 75. години живота. Поред

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр: 295.

деце, унучади и родбине оплакује га и удова Ана рођ. Малетић. Вечан му спомен!

ПРОСВЕТА.

Српске више девојачке школе у Нов. Саду, Панчеву и Сомбору отпочеле су редовна предавања. У новосадској се уписало 127 ученица у сва четири разреда, у панчевачкој 103, а у сомборској 73.

У новосадској државној трговачкој школи има за ову школ. 1907-8., уписано 14 Српкиња.

У институту Царице Марије на Цетињу има уписано 90 ученица за школ. 1907-8. г.

МИТРОПОЛИЈА СРПСКА.

Ми смо у 3. броју нашег листа од ове године казали, да је г-ђица Даринка Љогуновићева, учитељица завела у свом месту Мешку (у Лици) школу за неписмене девојке (аналфабете). Сад на Цвети о.г. одржала је та учитељица испит са својим ученицама и показала, да није жалила никаква труда. да своју намеру изведе. Девојке су изучиле читати и писати за два месеца и читале су сав »Његушев« буквар, а уз то је она поучавала девојке и женском ручном раду. На испиту је било много света, а нарочито су га песетиле скоро све госпође из места. Испит се завршио са две складно отпеване песме и онда су девојке награђене свака са по једном поучном књигом и разишле се веселе својим кућама. Тамо се надају, да ће идуће зиме бити много више ученица, а валда ће се наћи још која учитељица, која ће хтети оваке жртве принети на олтар народне просвете. Лед је пробијен овим примером.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

— Прање црних и иначе мрких вунених тканина. Да се црне вунене материје оперу а да при том не изблједе да се очувају у истој боји, добро је узети дивијег кестења, те сваки расјећи на половину, па заједно са љуском у овећем котлу у кишњици добро раскухати пустити да се сталожи, затим процједити кроз крпу, гоново угријати и прати одјело, при овом прању никако не треба сапун употребљавати, него само међу рукама растирати, гђе знамо да су овеће мрње, затим у кишњици изапрати па у чистој води и неоцјеђено објесити да се суши. Пошто је сад врјеме кад се кестења тресу то се упозоравају наше вриједне домаћице, да се побрину за што више кестења јер је ово сретсво опробано као врло добро. Бања-лЛука. Ј. С. М. Да се код чишћења соба што мање прашине диже ваља метлу замочити у воду и добро истрести, па

БЕЛЕШКЕ,

ИУ 55

онда полако вући и чистити. То ваља што чешће чинити, јер се метла брзо напуни прашине. Ако се притом и покућство шипка у соби, не треба га голог шипкати, него прво замочити чисту крпу у воду и онда добро изцедити, по предмету застрти и онда по том шипкати. На тај начин задржи се сва прашина у крпии за то ју ваља што чешће испирати на поље, а то је у зимње и кишовито доба. Тим се млога убитачна клица из прашине задржи у влажној крпи,и не удише се у плућа, која се јаче шире у раду.

Да не плесневе краставци у сирћету, метне се у малу добро испрану кесицу горушице и стави се на краставце. Ако су краставци већ почели плеснити, онда се они плесниви одстране, па се да остале краставце метне горушица. Коле

Јаја се дуго очувају, ако се ставе у сув пепео, али се онда не узимају у руке док не требају, »Д. 0.“

РАЗНО.

Земљорадничке Задруге у Србији. На крају прошле 1906. године било је у Србији 573 земљорадничке задруге у савезу са 25.000 задругара, Задругари су били: 22.084 тежака, 315 учитеља, 217 свештеника, а оно друго занатлије и чиновници.

Статистика Русије. По најновијем попису народа има у Русији свега 146 милијона душа. Од тих живе у Европској Русији: 121,800.000 (у Азијатској Русији; 24,200.000). Међу европским становницима има: 96 милијуна Руса; 15 милијуна Татара и Турака; 9 милијуна Пољака; 6', милијуна Фина; 57, мил. Јевреја; 2: мил. Немаца; 2,900.000 кавкаских народа; 600.000 Монгола и 130.000 Јермена.

По вери су подељени овако: 70%, православне вере; 10:89; мухамеданаца; 8:9%, католика; 49", протестаната; 4'1%, су мојсијевци и 1'4%, су будисте.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Из наше нахије“ Г. Стеван И. бСамарџијаћ учитељ у Плдевљима —— Херцеговина, један од новијах наших приповедача издао је први низ евојих приповедака, које носи наслов „Из наше нахије“. Чим ми је ова књига дошла до руку, прочитао сам је са највећим задовољством; уживајући по негде у духовитој Самарџијићевој хумористици коју писац верно продуцира све онако