Женски свет

Стр. 236.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

се дешавало у друштву Срба и Турака (опет Срба). Као год што писац насмеје хумористиком врло често тако исто на много места у стању је да нагна по коју сузу па очи, верно сликајући бедно стање свога народа који жуди за слободом у оним крајевима.

Књигу „Из наше тадије“ сачињавају шест врло занимљивих приповедака, које су још раније заузеле достојна места по најугледнијим српским књижевним листовима. Као пајбоља приповетка " јесте „да душу Емилију Кастелару“. У овој приповетци приповедач одмах прелази на главну ствар о којој је имао да пише. Овде је писац изнео духовити карактер једнога Србипа који са свим предано љуби своју домовину. Друге Самарџијићеве приповетке почињу са сликом околине и поднебља у каквим се околностима писац налазио онихтре: нутака. Ове друге приповетке изгледају у почетку кав пејваж — прозаичне песме; што у приповеткама и не утиче на читаоце као што писац ми сели. Друго је то у песмама гдје се нарочито исказује чар природе а од приповедача захтевамо са овим друго: т. ј. што скорије да пређе на идеју 0 којој има да нам говори, јер читаоцу се досади оно дуго отезање са природом, па остави књигу не прочитавши ни оно што би га одиста дубоко занело у читање и размишљање. Овим пе пребацујем г. Самарџијићу, наравно да се и он угле· дао на друге, што треба избегавати. Г. Самарџијић са успехом и врло оригинално по духу народа —- умесно приповеда и слика живот својих земљака у ономе крају о коме се данас најмање води брига. Г. Самарџијил јест да је новији приповедач, али ипак ово његово прво дело завлужује топлу препоруку. Прочитавти ову књигу ће се тврдо уверити сваки, да тамо нема ли појма народ о Бугарима или другим елементима, само 0 чистим Србима. Уверићете се где је језгра и срце српеког народа,

Београд. Да. М. 4. Политац.

Уредништво Српскога Сокола у Ср. Карловцима јавља свој браћи ерпекиу соколима п свима пријатељима српекога соколства, да ће лист Срвски Соко ући наскоро у своју другу годину, како пзлази. Сада су уклоњене све сметње те је удешено све, што је потребно, да лпет изилази наново и уредпо. „Орпеки Соко“ изилазиће најмање на једном табаку у размацима од три недеље тако, да ће до Видовдана годипе 1908., када Бе се завршити друга година како излази, изићи 12 бројева. Претплата му је три круне годишње и трима се само за целу годи-

ту. Умољавају еб чланови српеких соколеких, гимнастичких и взтошких друштава, као и еви пријатељи ерпекога соколетва, да ее што много“ бројније претплате на овај једини сгпеки-еоколеки лист, који је притом ванредно јефтин тако да га и најсиромашнији може држати. Ието се тако умољавају сва српска сокодска друштва, да редовно шаљу извештаје о свима својим важнијим радовима, како би овај лист што боље могао вршити своју задаћу: да служи питересима српскога воколетва. Претплата, рукописи и еве друго што, ве тиче листа, шаље се на адрову: Никола Максимовић, Карловци (Срем).

» Мала библистека«. Уредник: Ристо Кивић. — Власник: Издавачка књижарница Пахера и Кисића у Мостару. Година УЛ. 1906.

Свеска 184.—185. (Број ХХ.— ХИ.) Јован Протић: Из сеоског албума. Приповетке.

Свеска 185.—188. (Број ХХП.—ХХГУ.). Др. Светислав Стефановић: Из енглеске књижевно сти. Есеји. |. књига.

Уз ове свеске »Мало Библиотеке“ приложене су двије дописне карте са ликовима: Др-а Антона Пуљезиа и Др а Пере Чангрије, као и слиједеће писмо :

Пријатељима »Маље Библиостеке«.

Наше обећање при шиљању 188. свеске.

»Мале Библиотеке« да ћемо у што краћем року доштампати и разаслати 134.—188. свеску, завршне за 1906 у, 'као ла прве свеске за 1907-у годину не могосмо испунати, пошто штампарија оскудајеваше са типографским раденицима, и то не што их није могла добити, него ради тога што извјесни типографски раденици и њихови савјетници употријебише разна средства само да онемогуће рад оним типографима, који стизаху у радњу. У потоње вријеме кад се у неколико успоставио редовни ток рада у штампарији, наставили смо штампање „Мале Библиотеке“; те доштампали 134.—–138. свеску, које сад шаљемо свима нашим претплатницима за 1906-у годину, скупља. чима, сарадницима пи уредништвима, а уз молбу да нам извине на сувишном одоцнењу.

(вом приликом јављамо свима пријатељима » Мале Библиотеке«, а нарочито онијем који су нам упућивали питање: »да ли ће »Мала Библиотока« престати излазити«, да ћемо наставити даље издавање, али са прекидом за ову, 1907-у годину. На прекидање излажења одлучили смо се зато, што је већ наступила друга половица године те нам је не могуће да до почетка 1908 е издамо сва 24 броја „М. Библиотеке“ п све свеске

без три