Женски свет

Стр 21.

је унапредио и друге гране свога развитка, те тако постепено дође до данашњег степена културе п цивилизације. Кад говсрим о човечанству, _спомињем у опће еве, цело људство, али разуме се да еви народи не могаху имати једнака уде: ла у том напредовању, но једни учинише више, а друге народе су опет рђаве прилике приморале да остану дуже времена па једном етепепу образованоети. Кад се ти народи временом избавтше неприлика, изненађено стадоше пред навалом нових утисака. Они не опажају да су други народи вековима радили док нису дошли до тог ступња, те и ти сироти, заостали народи теже за истом културом. По себи се разуме да је то немогуће, те усљед тога неки народи учинише неприродне прелазе, управо скокове, који их доведе у пропаст, Тако је прошао и српски народ. Шелнавајући његову прошлост, уверићемо ве да је зу исти случај. Српеки народ истина има естетска осећаја и укуса, а и способности за правилан развој, али рђава времена и прилике учинише те се није могао развити. Пропаст косовека била је п пропаст даљег српеког мирнор развитка. Притисак Турака на Србе кроз читавих пет столећа, беше така припрека, коју не могаше савладати ни Орбинова. вао евоју заједницу, његова богаштина се претопила у ла душу, а не да се брине о културним тековинама напредног запада. Те док је велики део човечанства коракнуо напред, дотле је српеки народ остајао готово на једном степену интелигенције. Један део народа се истила отргао од туреког ропства, прешавши у Аустро- У гарску, али и ако је овде у неколико ступао напред, ипак је и ту нашао незгода. Овде пстина не беше туреке силе, али беше католичке пропаганде, "те ерпека интелигенција мораде сву своју енагу употребити за одбрану вере, да би тиме са" чували и народност, пошто је вера п народност

здрава и лепа душа

За пет векова Орбин је једва одржа-

Трке. а епротиња раја једва је држарке; : је Д

била готово један појам. Алп пустивши се у борбу против католика, није мсгао обратити пажње развитку народа, а чести ратови спречаваху опет народ да се сам збрине о себи. Кад једва настаде миј, опазе Срби п свој застој, те хтедоше у евима гранама образованости напред. Тако дођу на још неразвијен укус народа разнолики нови утисци, добри и лоши производи западне цивилизације, а он се збунио од силних нових утисака, те одабира оно, што најбоље од.

__ ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр 10

говара његовом укусу. Допринела је томе још и то, што је код Срба тежња за лепим развијенија, пего код многих других парода. То можемо већ пи отуд закључити, што има народа у бољим приаикама од нас, а задржаше своју но: шњу и обичаје, што код Срба ретко опажамо. Та тежња за лепим је код Србипа тако развијена, да ће он жртвовати и имање, само да је задовољи. Али не смемо ту тежњу пеправедно кретити сујетом. Укус народа претрпео је притисак силних нових ствари, те је народ имао да бира између двоје: пили да задржи старо — 0дбацивши е ве ново; илп да одбаци старо, те да прими еве нове утнеке. Он је изабрао ово по»ледње, пошто друкчије није ни могао чинити. У укусу још није био тако развијен да би могао савремене производе довести у склад са ка“ рактерним особинама егоје ношње и својих обичаја, те да свему да српеки тип. Не би се нп могло захтевати да је остао сасвим хладнокрван према повим утисцима, и то из два разлога. Један разлог је прирођепа наклоност за подражавање. Ако сравнимо детињетво човека са простим народом, онда ћемо и у народу наћи готово писте особине као и у детета. Оп прима све што види, не зато што би га можда страст вукла, него га тај природни нагон на подржавање гони. Тај пагон удружен са тежњом 3: звијеним укусом учинише, да ето мода постаде

лепим, а обоје са пери-

пародно зло. Други разлог је у томе, што међу новим утпецима и-појавама има мпого и кори“ ених, те ако хоћемо да држпмо корак са напредним народима, не можемо захтевати да не“ развијени народ одабира корисне утиске од штетних.

Ресумпрајући све горње, видећемо шта је узрок да чланци остају безуспешни. Да се“ човек одрече неке своје штетне навике, али коју он воли, потребна је јака воља, која претпостављ: велику иптелигенцију. Не користи дакле много упозоравати народ на пропаст, која га чека терањем моде, та оп то и сам увиђа. Треба почети изнова, те колико је могуће испунити велики јаз, који је учинио српеки народ. Треба га упућивати да он сам увиди „неестетичност своје ношње и беемпелицу пеких својих обичаја. Он сам нека унесе своје карактерне црте у корисне новотарије. Да то можемо извршити, наља чи“ таво једно поколење ваепитати, а то треба отпочети у детињетву, ако хоћемо успеха.

Привикавајмо децу на једноставност, ту нај“