Женски свет

Стр. 250:

ИП. Да ли је отасно ако учитељ експери-

ментилше ба својим ђацима“

Често се пута чују питања, која, би могли свести на ово једно: »Зар није велика опасност ако се учитељима дозволи да чине експерименте са својим ђацима 2"

На ово је питање недавно одговорио један чувени американски школски практичар, Др. Шаркер. Ми се потпуно с њиме слажемо и његовим ријечима немамо ништа додати: »Ни зере опасности не ће бити ако се школским надзорницима п управитељима дозволи, да преписују методе и енергично настоје, да им се учи. тељи баве проучавањем деце и ђака. Опаснији је експерименат ако се пред педесет бесамртних душа стави госпођица, која је тек изашла из какве више женске школе или препарандије, где с» испит положио на темељу бубања, малом или без икакве вјештипе у настављању; опаснији је експерименат ако се на чело школе стави господин, који је на темељу бубања свршио какав факултет без икакве стварне користи до ли добре дове уображености. (Ототинама и стотинама школа управљају људи, који ни појма немају како да владају и поучавају учитеље, који се налазе под њиховим „жезлом“ ... Најјачи уплив учитеља не са стоји ве у самом његовом настављању, већ у његовом држању напрама знању и његовом односу напрама васпитању. Ако је учитељ врло велики љубитељ внања, па ако му се та љубав огледа на његовим очима и у чаробној методп предавања, врло је лако учинити, да су му пи ђаци љубитељи внања. Ако је учитељ скров и скроз проучио потребе сваког свог ђака, и тежи да употреби најбоље услове за највише самонапрезање, он зије експериментатор у обичном свхаћању ријечи; равлика пвмеђу испитизања у духу проучавања _ какве професије и експеримента који овначава деструкцију материјала што се употребљава, равлпка је као између неба и вемље.«

ШП. Руселова иститтваља.

Поље проучавања дјетета за учитеља обухвата, више него што се то данас

ЖЕНСКИ СВЕТ

о Бр. 1.

схваћа под „Психологијом Дјетињства“. Учитељ се пнтересује и мора се пнтересовати за све оно, што утјече на дјететову активност, његово растење, здравље п способност за рад. Овако проучавање мора обухватити свако испитивање или проматрање дјеце које има било какву свезу са васпитањем.

Нова и проста метода, која је прак: тичнија него ли она у Европи, према којој се резултати изражавају у облику компликованих таблица и неравумљивих кривуља, јесте метода коју препоручује Е. Х. Русељ, управитељ Учитељске Шко: ле у Вурдестру (Сједињене Државе у Америца).

Ова се метода данас скоро свуда употребљава, но, највише се она његовала, у овој партикуларној школи, гдје се и завела прије двије десетине година. Про-

фесор Русел не ограничава поље прома-

трања са стављањем извјесних дефинитивних питања о навикама, осјећајима (чуветвима), о стварима што су дјетету најмилије и најодвратније и т. д. Он више цијени ако његова тијела ђака и добро образовани учптељски кандидати тачно биљеже АП авннј акта или примједбе о дјеци.

Ова се извјешћа сада сортирају у у

· читељској школи, и то по извјесним вруч

пама, као што су имагинација, меморија, љутња, бојазан, варање, мишљење итд. Те се групе протежу «кров васколику област Пеихологије, а најбољи и најтипичнији од ових извјештаја употребљавају се у психолошкој настави, мјесто сувопарних, шпекулативних и тамних психолошких уџбеника.

Да би ово било што практичније и јединственије, проф. Русел није табули: рао овај материјал, већ га је публиковао у кратким параграфама, тако, да га сваки може цитирати простом овнаком извесних бројева и глава, као што је то случај у библијским верзима.

Примјера ради, под главом: „Мишљење дјечије“, можете наћи овај параграф под 204. бројем:

(Дијете од четири године). Мати малог Е. боји се мачака и нервозна је кад их се додирне, Е. је нешто учинио и