Женски свет

Бр. 11.

мати му рече, да ће га пзлемати. Кад је ово мати рекла, |. је стајао код врата и намах ухватио маглу. Не потраја дуго кад ево га награг држећи у руци мачку. Он се јако приближи својој мајци и рече јој: „Мама, ако ме будеш тукла мачка ће те сву изгрепсти“. Мати: — „Е., пуста мачку.“ ЊЕ. — „Хоћеш ли ме бити; Ако ћеш ме тући, ја не ћу пуштати мачку. па ако јој кажем она ће те сву ивгрепсти“ Мати: „ЈЕ па, добро, ја те нећу бити ако је пустош“. |. пуста мачку, и 2 дуге се послије тога смијао; од то доба, кад год би му мати што запријетила, он би рекао: „Мама, ја пдем по мачку!“

Под рубриком „ТтПаћоо“ (Подража вање, имитовање) налазимо један овакав параграф.

С. је проматрала своју дјецу за ври јеме одмора. Двоје дјеце почеше се играти „еп сб6“ (игра у којој дјеца ухвате једно друго за руке па се ритмички крећу вапријед п остраг). Око двије минуте послије тога од педесеторо дјеце почеше играти ове игре њих тридесет и четворо.

„Ја сам неколико мјесеци проматрао В. и Л. и бев изугетка пронашао, да ако једно од њих двоје почне што да ради то га друго имитује. Обоје имају мале столице на којима се љуља, па ако В. сједне у своју столицу топ 1. одмах сједа на своју столицу. Ако „1. ваља кугле по поду то одмах чини и В.“

Мала Б. копала је снијег, а капут јој није био закопчан, већ отворен. Ја јој

рекох: „Б., зашто не закопчаш свој ка-

„6 К 4 пут“ Она одговори: „Зар не видиш, да ја радим као какав човјек, а људи кад раде не закопчавају своје капутег“

17. Рефљексија па ова испитивања.

Сабирање овакових дата, као што су ова, не могу помоћи учитељу; она могу иматп само изврстан ефекат над учитељима, ихова пажња, отклања се од апетрактних тема и мистичких дискузија, па се концентрише на копкретно дијете које живи, креће се и пма свој положај; у просјечној школп.

Заиста, најбољи ревултат ове врсте

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 251.

рада је ефекат над учитељевим сопственим животом и методама настављања, о свјежавајући га и држећи га у љубаз зном, свјесном контакту са дјететом које се на лави под његовом педагошком палицом.

Ово је тако важно, да проф. Киззе! има потпуно право кад вели: да је практика проучавања дјеце директно ради учитеља, индиректно по корист дјеце, а случајно по ствар пауке“ Објекат оваке“ студије најбоља је колекција ва официјално извјешће ког треба школа да шаље својим некадашњим ученицима, који су сада намјештени као наставници, као, и свим онима, који се интересују оваким испитивањима.

Ево како Љиззећ о овоме вели: „Над зорник илп управитељ школе захтјева од ђака да проматрају кретање дјечије у свим могућим приликама — на дому, у школи, на улици, при раду, при игри, у разговору са другом дјецом и одраслима — и да биљеже што виде а чују и то, да учини што прије околности до-. пусте. Кад се природа рада приказује школи, то се велика важност полаже на то да се извјештаји састоје пз простих, вбијених факата о ономе, што дијете актуално ради или вели, бев икаквих примједаба пишчевих; да се проматрање по павјештаји чине бег знања дјетета, и напокон, да се проматрају више обичније него ли необичније радње индивидуа. Ради боље класификације у ту се сврху раздвју штудентима листови од пет различитих боја. Бијели папир употребљава се за проматрања која чини сам студент; црвени за згодна проматрања других студената, која иду у прилог овога студента; жути папир употребљава ве за сјећање свог сопственог дјетињства; зелени за опаске о субјекту који су икад читали; а мрки папир употребљава се ва. проматрања. која се непрестано воде кро: ва извјесну перноду времена“ Е

Око 15.000 оваких извјештаја начињени су, међу којима се налази врло интересантна и важна проматрања. Учитељ који чини овака проматрања посве се заинтересује за различите активности дјететове. Профевор Вигтћат потпуно има

=