Женски свет

Стр. 252.

право кад каже, да се „овај рад не може много препоручити као најзгодније сред. ство помоћу ког млад учитељ или млада учитељица ступа у однос интересовања и симпатије са својом дјецом“.

У. Антропометријска мјерења.

Да коју речемо и о субјекту мјерења или антропометрији, која се употребљава да се означи растење дјетета. Професор Рт. Вохансћ на медицинскои факултету у Бостону мјерио је тежину и висину бостонских ђака. Он је пронашао да су дјечаци до 11 или 12 година тежи и виши него ли дјевојчице истог доба. Послије тога дјевојчице почињу рапидно да расту и за неколико година надмашују дјечаке у растењу, вибини и тежини. Но, послије овога дјечаци достижу дјевојчице и престижу их, па остају тежи и виши.

Рг. Вода сћ је и то пронашао, да су дјеца америханских родитеља тежа и виша него дјеца страних родитеља. Он препоручује, да се духовнп напор смањи за вријеме периоде рапидног растења.

От. Рескћат, школски савјетник градских школа у Милвоке, мјерио је као секретар државног здравственог савјета — 10.000 дјеце у Висконзину. Између осталих закључака он је и ове иввео:

Растење тијела и нижих екстремитета (ногу) јавља се тако, да је јачина тијела у дјевојчица до 10 године мања него ли у дјечака, а послије тога — до 16 године — већа него ли у дјечака. Од 15 до 18 године дјевојчице расту само за. 5 ст више а дјечаци преко 10 ст.

Компликованија мјерења су она, што их је предувео њујоршки универзитетски професор: г. др. Франц Боас, који је начинио тачну статистику на темељу мјерења у шест американских велеградова, међу којима се налази и Сент „Луне са преко 80.000 ђака. Ови су ревултати из ложени у графичкој форми на чикашкој изложби у антрополошкој згради, а недавно су публиковани у засебном дјелу.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1.

УЛ. Ротег-ова испитивања.

Године 1892. почео је др. У. Томпзепа Рогјег читаве серије исмитивања над дјецом у сентлујским школама. Он је хтио да опредјели, да ли постоји фивичка основица раног духовног развића и глупавости. (ва испитивања трајала су преко једанаест недјеља, садржавајући мјерења тежине, висине, дужине ши рине главе, виталног капацитета (способност дисања), прсију, оштрина вида, и многа друга.

Пг. Рогтег је испитивао и мјерио око 88.500 дјечака и дјевојчица. Велика ригница факата употребљена је да се одреде ваконп нормалног растења сентлујске дјеце, у нади да ће се на тако здравој основици моћи створити систем градације, према коме би се у означивању школских задатака морало у обвир узимати физички капацитет ђака.

Само ондје гдје се тачно познају закони растења, могуће је са сигурношћу рећи за колико пада или се диже растење индивидуе над нормалном просјечношћу. Без тога знања, регулисање духовног рада — са физичког гледишта више је чепркање по ђубрету него ли извађање научне дедукције.

Од свих метода ниједна није тако корисна као метода мјерења тежине, прво што је врло лако мјерити тежину, а друго што тежина има интимнији однос напрама јачини. И фактично тежина се може узети као ознака физичког развића.

При мјерењу тежине Ог. Роггег хтио је да одговори на ова три питања:

1. Да ли су оно глупа дјеца, која су у главноме слабија, а прерано развијена дјеца она, која су јаче развијена него ли просјечно дијете 2

2. Да ли постоји физичка основица изванредно велике надарености и глупавости 2

8. Да ли се просјечност дјечијег духа у главноме поклапа са просјечношћу њихова тпјела2

На сва оза питања одговорио је афир · мативно Пг. Рог[ег са ревултатима својих експеримената. Истина, коју показују његова испитивања, врло је јасна. Рог[ег-