Женски свет

Бр. 11.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 255.

није у овој седници избором попуњено, ну је досадашња благајничарка умољена, да до избора и даље води послове благајнице.

У овој седници решено је, да се овдашња девојчица Олга Стајићева о трошку задруге смести у једну местну реномирану кројачку радионицу, да изучи кројачки занат.

Тешко се србује у овом великом граду, у којему су Срби малобројни, расејани и подељени на две црквене општине. Туђинска реч увлачи

се у наше породице, пред страним обичајима, хоће да гасну и бледе наши дивни стари српски обичаји, Ала да јоште има српскога родољубља међу овдашњим српским становнаштвом; то доказује ова наша задруга. Међу српским мајкама негује се српска мисао и докле српске мајке чувају пламен српскога националнога живота докле оне не допуштају, да се тај пламен угаси, дотле се можемо надати у српску будућност. Зуа

бас _____)______

у ИН

| ЛИСТАК. ~

Ота на о 6 ДАР АДАРЕТА СО ЈРа ај Т

ЊЕГОВА ЉУБАВ.

Био је то младић необично весела темперамента. Свак га је волио ради његових шала, које је знао као из рукава сипати. Али једног дана сретох га блиједа и озбиљна. Једва сам га познао. Пређашњем весељу ни трага. Чудио сам се шта му је, али га нисам питао, јер не могох нарушавати ону свечану збиљу, која врло добро стајаше његовом блиједом лицу. Од других сам дознао шта је у ствари.

Још из дјетинства волио је он дјевојку мало млађу, а и она као да је одговарала на његову љубав. Неколико година били су заједно, а лањске године оде она у оближњи град. Дописивали су се често. Он ју је и посјетио неколико пута... Наједаред она престаде писати. Он се је чудио шта то значи, али на брзо дознаде за узрок, јер му она посла заручну карту и уједно позив на вјенчање, које ће бити између ње и једног другог. Дан вјенчања био је управо онај кад га сретсх онако блиједа. Послије подне видјео сам га гдје као луд тумара. У вече сам био у кавани код цигана; он је био такођер. Сједио је сам и пио, а сваки час нагонио цигане, да му свирају: „Ах кад тебе...» Наједаред скочи, зовну кавеџију и нареди му нешто, затим говораше с циганима и они се дигоше. За час зазврчаше ко-

ла пред каваном. Он уђе с циганима у њих.

— Ћерај! дрекну кочијашу, ако те мрцине цркну, ја ћу ти купити друге, а ако за три сата дођемо у К., стотинарка је твоја.

Пут до у К. обично је шест сати, али је стотинарка дјеловала...

За три сата били су тамо.

Управо су се сватови разишли, кад стигоше пред њезину нову кућу.

Он плати кочијашу обећану своту и стаде с циганима под прозоре.

— Пјевај: »Пред твојом сам кућом“, викну.

Цигани засвираше и запјеваше.

Радознале комшинске главе провириваху кроз прозоре. Наједном се отвори и њен прозор. У вјенчаној хаљини помоли се она, а за њом и он.

— Какав је то безобразлук, викну циганима; ко вас је довео овамо, да дречите 2

У мраку није познала њега, а њен супруг није га никако ни познавао.

Цигани нису пазили на галаму, него су и даље пјевали. Он их поче пратити својим звучним баритоном.

— Ах, трже се она, кад позна глас, али се брзо прибра и викну: Торњајте се одатле!

— Пуцаћу на вас, викну јој муж.

— Само пуцај, чу се одоздо. Глас

му је био непознат.