Женски свет

Стр. 244.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 11.

МАЈЦИ СВОГА НАРОДА.

ГОСПОЂИ САВНИ Ј, СУБОТИЋКИ ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА СА ИЛИЏА ЈУЛИЈА 1906,%)

дбогом пошла српска мати, Овјенчана вјенцем славе Нек те добри Господ прати И виш' твоје свијетле главе Нека лебди рајски сјај!

Свуда, гдје би до сад била Сијала си љубав свету,

да то теби вијенце плету Српеке шћери —- твоја крила Твој захвални нараштај!

И ја чедо ових страна Берем ките лавор грана Берем цвијеће разне боје И у вијенац славе твоје Приносим га душом свом.

| још уз то ерце моје Као птица Богу поје:

Да ти даде здравља, силе, Па да твоје сестре миле Дуго водиш пиљу твом.

Благо оној српској шћери Која твојим путем ходи,

Коју твоја мисо води

Да се чистим српем вјери (С радом за евој завичај.

Збогом пошла ерпека мати, Овјенчана вијенцем славе, Нек те добри Бог прати

И виш твоје свијетле главе Нека лебди рајеки сјај!

Алекса Р. Шантић

“) Лане у дето боравила је наша уважена родољупкиња госпођа Савка Ј. Суботићка у Илипџама код Сарајева пет недеља и онде је од Срба била одликована највећом пазкњом. Кад је полазида оданде, стекао се сав ондашњи ерпеки свет на железничкој стач.ци и том је приликом мала сестричина српеког песника Алексе Р. Шантића изговорила ову, од њега епевану

ВА ИЕ

"ПИСМО ГЂЕ САВКЕ СУБОТИЋКЕ,

ноје је писала својој сестричини Владислави Политовој, над је ова летос с добрим успехом

лепу песму у опроштај гђи Суботићка.

Ур.

положиле испит. зрелости у новосадској српској великој гимнавији,

Београд, 20/9 907. Владиељлава траног

У твоме последњем писму велиш, да су наша имена заједно била у »/УКенском Свету«. Уједно стављаш питање: а хоће ли и у американским новинама!“ То је моје дете немогуће. Ти улазиш а ја излазим из живота. Ту се могу додирнути само екстреми, који заиста и постоје. Нешколована даровитост мора увек зиколованој подлећи, али она зато опет високо стоји над школованим медијокритетима, јер школовани медијокритети нису про-

%) Алузије на то, што су американске новине говориле о госпођи Суботићки а нарочито истицале природну једрину њених афоризама.

| Ур. „Ж. Св“

дуктивни, него само репродуктивни. Па сада, кад си матуру положила и то тако сјајно, затвори књигу и отвори очи, јер ћеш тако наћи прави пут, који води самосталном посматрању и самосталном суђењу о појавама у животу. Даровитост је Богом дана диплома, до које се долази само сопственом снагом у борби живота. А борба је мерило снаге и нико не зна шта лежи у њему и све изворе .душевне и моралне мора човек сам у себи тражити. Ако ти сто пуга није то неипо за руком пошло, почни увек наново, тако се енергија претвара у снагу и успех, као јединица се ставља пред нуле. Успех

је потенцарана енергија, динамична сна-

га, која руши препреке и отвара нове путеве. И тако људски дух лагано, али