Женски свет

Бр ШЕ

сигурно корача унапред. Ово је тема, коју радо језиком предем, али пером пе иде, јер чим га узмем у руку, одма ми се конац мисли кида. :

: Велиш, како једва чекаш да вам дођем па да онда говоримо о природним наукама. И ја то радо с тобом чиним, јер имаш за ирироду око и срце. ИМ за то се надам да ћеш ти оно, што ја нисам

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 245.

могла извести, јер нисам школе учила, продужити и допунити а, ако бог даде, и нове путе пронаћи, што од срца желим.

Ђуби те, драго моје дете, твоја стар тетка Савка.

МВ. Како видим, тако ти пишем, али ти си већ научена на те сврачје ноге и орлове главе, интерпункције не тражи, то је луксуз код мене.

ВЕЧЕ НА ДУНАВУ, — МОЈОЈ МАРИ. —

Дивно вече беше, већ при крају лета Обалом дунавском ишао сам твјо,

А Дунав је тада тако миран био, Текао је к'о сан малога детета.

У џбуну је негде славуј песму вио, А вебо је било звездано и плаво

И док је пун месец земљу обасјав'о, Ја сам тада тужан, врло тужан био.

Мислећи на оне минуле вечери

Када још не бејах клонуо у вери

Кад још љубљах твоје очи ведре, сјајне И мноштво је јада на душу ми пало Под теретом тим је срце малаксало Умирућ полако од чежње бескрајне.

Земун, 20. септ. 1907.

Дим. П. Стојшић.

ИЛ 4 |

Положај женскиње у старом завету. Од поп-Миханла Ракића.

Ако хоћемо да себи створимо појам о женскињу, то онда морамо проучити њен положај у доба потчињености и робства. Положај женскиње, понашање и поступак с њоме беше у почетку врло јадан и жалостан, без икаквог призрења, признања и поштовања права њезиних као један део и целина човекова. Одмах од рођења на најгаднији и најгрознији начин поступали су стари народи са женскињом. Жена се појављује, као домаћа животиња, створена само за тежак рад и рађање; незнатан створ, од кога се не истражује ни пристојности ни нравствености; просто послушности само; а кад не би човека (било мужа, оца или своје рођено дете) ма у ком погледу задовољи-

ла, мучили су је тада батинама и глађу. Често је и код многих незнабошких народа, као знак и обележје свог потчињеног стања и положаја, сакаћена, као оно у Аустралији што су женском детету један прст на десној руци сакатили. Но много грозније сакаћење, беше оно душевно мучење; а жена природно слабија од човека беше тога уверења, е то све бива право и достојно, да буде као животиња потчињена, пане могући се бранити трпила је и сносила стање своје; а човек, — он је имао сва права, ако му жена не беше више по вољи или ако му се она досади, могао ју је отерати од себе, презрети, па чак и убити; а жена је — као што рекосмо — трпила да јој