Женски свет
Стр. 10.
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр. 1.
јој смета у вршењу дужности, поднела је оставку на части потпредседничкој, но скупштина у нади, да те прилике нису трајне природе умолила ју је да и надаље задржи част, којом ју је Задруга ова одликовала. Напослетку на предлог председнице скупштима је одредила 50 К као прилог нашој браћи на Косову, који усљед неродице налазе се у највећој оскудици и невољи. Овом прилогу додала је и председница од своје стране ЛОК.
Сан Франпнпеко. Добротворна Задруга Српкиња у Сан-Франциско приредила је забаву са печењем колача уторак 20. новембра прошле 1907. године у 8 сати у вече, као у очи дана своје друштвене крсне-славе, Ваведенија, На забави су били позвани не само Срби пз места и околине, него п други одличнији Словени и одзив је био врло леп. Дворана је била искићена
цвећем, српским заставама, а сто пун разних ђаконија. Присутне је госте поздравила председница г-ђа С. Шимрак врло усрдним речима, за тим је одсвирано на гласовиру: »Радо иде Србин“ и „Онамо, онамо«, и онда је декламовао г. Томановић: »Ој славно је Србин бити.“ Мешовити хор отпевао је: „Мируј мируј 9“ моје“ — Г-ђица Мандић декламовала је: 6 Малена сам« од Змаја, а г. Марковић, глумац показао нам је вештину своју у имитацији, Г-ђице: Милојевић и Петровић лепо су нам приказале диалог: »Поезпја и проза и за тим је резан колач свечарски а резали су га председница задруге и председник српског клуба у СанФранциско г. Хамовић. Иза тога настала је закуска, коју је задруга приредила својим гостима која је у весељу, песми п здравицама трајала. дубоко у ноћ.
6
АЕК
Некад је било дика, Да дете храни мати; Ал сад јој ништа није Дојиљи дете дати.
АДИ САД. /
КЕ ПРЕ
Ал зато она сада
За нечим вишим иде... И' успела је, да јој Докторску диплому виде.
Не мож' да храни дете, И ако ј то од Бога; Ал зато сада храни Та жена — мужа свога.
Превео Ив. Мартиновић.
БЕЛА ВЕНЧАНА ХАЉИНА,
Јеш се једном пажљиво погдедала у велико огледало 'од тлаве до пете, у коме се огледало њено витко тело.
Десном је руком изравпала неколико гепкох
бора, које се беху помакле испод миртаног венца,
левом руком подвгла укусно снежно белу хаљину
са дугачким шлепом. да тим се полако окретала...
АУ8 Па стаде пред својом другарицом, дугогодишњом пројатељицом, која јој беше помагала при облачењу.
длатни зраца јутарњег летњег сунца продирући кроз густе завесе елегантпог будоара, обасппали су нежним сјајем гипку појаву плавуше.
Свеже, насмејано лоце с румених образа, пурпурне усне, ведро чело, грчки нос, веселе очи с дугим трепавицама и густим обрвама показују