Женски свет

Стр. 14.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 1.

машнијег памештаја, окружепа чаробном светлошећу. Утисак ове слике био је тако велики на младог човека, да га је збунила. Али ипак пође корак напред и скромним гласом проговори. Тек сада подиже млада удовица главу.

Погледи им се сукобише. Удова се упе свим силама да устане, придржавајућа украшену хаљину хтеде поћи вратима; али само промрмља нешто и ухвати се за столицу. Непознати понови своје питање. Тек сад разумеде, да пита станује _ ли неко у тој кући... Одговорила је напрежући се: Не — не станује — а глас јој је дрхтао пе исказапим болом...

Непознати оде.

Убога удова опет паде па столипу и дуго, дуго остаде у пајжалоснајим, најболнијам сповима,

Тек кад се детепце, љубимац њен врати разведри св њепо лдаце. Свуче своју свадбену хаљину, положи је у куфер — и била је опет убога, сирота удовица... 5

Шта је наступило, било је још простије, него што је до сад испричано.

Још истог дана по подне доби писмо Најобичније садржине. - Састављено овако:

Поштовава госпођо!

Не замерите, молим, што сам се одважио писменом исказу. Тражећи данас у кући у којој стапујете давнашњег пријатеља, случајно сам се срео са Вама — признајем Вам искрено, да сте на мене учинили огроман утисак.

Опростите, кад Додам, да сам се површно распитао за Ваше стање, усуђујем се замолити Вас за одговор — може ли између пас бити каквог зближења.

Пасмо је прочитала с највећим чуђењем.

Из почетка јој је изгледало да неко са њом збија. шалу — али доцпије, ..

Ба ретена на одговор, Кад је другог дана дошао старипар, одрекла му је продају =—— и после пеколико дана одговорија му је пе одбијајући га. И за неколико недеља клечала је у тој снежпо белој хаљини поред човека, који јој постаде љубљени супруг а њеном детету примеран отац.

30. Априла 1907. Београд.

6 ческог Милева Бож. Ђокића

БАДЊЕ ВЕЧЕ,

Лагано се спушта Бадње вече (Спежна пахуљица још по гдекоја продети, и пада на већ опегом застрту земљу. Пролазници се журе. Снег шерипи —— ов:к) хига кући својима. [3 више кућа чује се већ пуцањ, и она евета божапствена песма „Рождество твоје,,,“. Уносе сламу.

—- При крају села у једној малој кућбаци вида се слаба сватлост, из ње се не чује пуцањ и весела песма већ гробпа тишвна владаше као да у њој пе беше живе душе. Али у тој слабо осветљепој соби, поред стола, седела је у мисли удубљена жена јадпог изгледа, сузе ву јој текле преко увелог бдедог лоца. Мало даље на постељи, покривен лаганлм старим покривачем, спавао је дечко од својих седам годапо, са девојчицом 31 две-три године млађом. У пећи догореваше и последње парче дрвета, што беше јадпа жена купила, за сву зараду тога дана. (), Боже, Боже, уздахпу жена, данас, кад сви славе рођење Спавитеља сипа Твога, — ја немам скоро ни коре хлеба, да пружим дечици својој — ето и то последње парче дрвета скоро ће изгорети — а пе могу више да зарађујем —- па тада морамо помрети од глади и зиме и он се пати у туђини за нас ради — па може бити да је и сам сада без хлеба гладан кад нам пишта не шаље. Ти си моје уздање. Боже _ завапи, спуставша се на колена, пред старом иконом Богородваце. () свети избавитељу Христе, Ти помежеш свакоме и брашеш сузе певољппма, незаборави и нас, погледај једну децу моју и заштити им од свакога зла опа њиховога Пресвета Ђогородеце смилуј се на нас. Дуго се тако. молила клечећи. Диже се, беше утешена, полетв, ју је окрепила, улила јој је нову снагу у душу. Леже поред деце и занета молптвом заспи. Сви. ваше. Као Бог се смиловао, услитао јој је топлу молитву њезину, па послао авђела свога да им помогне, и она гледа како анђео силази са неба, пред њезипом кућицом заста и тихо закуца на прозор, соба се засја од светлости, она се трже иза спа и побожно се прекрсти. У том ее зачу куцање, „ко је“ запита. „Маро! зачу се га пи поља, отвори, ј) сам. »дар си тв Стево, узвикну жена и полети вратима. Отвори их. У собу ступи човек, опа му паде па груди јецајући.

= Маро, ево ме, хвала Богу, дошао сам да заједно проведено рођење Спаситељево, свега сам донео, оставио сам код врата, унеси, па хајде да се спремимо и обрадујемо децу нашу. (Кена