Женски свет

"Ро

Бр

Затим је г. заменик по одржаном испиту у учитељској дворани на конференпију прво позвао учитеља Битевића а по свршетку са овим и учитељицу Даринку.

Учитељица Даринка јовшићева збуњено ступила беше у дворану.

— Изволели сте ме звати...

— Умолио сам вас, да дођете овамо.

— Молба претпостављеног за мене је увек заповест.

— Немојте ме мучити с' тим хладним тоном ! А друго сад више не стојите пред својим претпостављеним,

— Да како иначе»

— Изволте најпре сести, молим вас. — Таки.... А сад прелазим на ствар....

Из своје сопствене побуде дошао сам овом приликом у ово место ради прегледања школа, а не због референтове речене слабости. јест, својевољно, да се поразговорим са срцем својим, с' вами — мила Даринка!.... Шта се међу нама догодило, приликом последњег састанка, држим, не би било упутно поновити, — Нека младићска управо детињска сулудост, нека болесна и уображена стрепња: то беше што нас је одвојило. — Нека банална проста теорија, коју сте ви криво схватили,

Од како смо се растали били, ја сам био веран тој својој теорији, али по мом схватању. У самораним пак часовима непрестано сам о томе премишљио, да створим себл најпре за живот сигурну егзистенцију, коју би по томе с' неком — и ту јој Влада дубоко беше погледао у очи — једном за навек делио.

Егзизтенцију или ако хоћете каријеру сам себи створио, али ето је дошло време, да потражим с ким ћу да је поделим.

Зато сам ето и дошао, да тог неког нађем, — Њу сам нашао, али да ли и срце њено бије још увек непрестано» ,... Овде сад више не говори заменик референтов,

већ некадањи Влада Стратимировић, који

би и опет хтео онако од срца да говори са Даринхом Јовшићевом.

Даринка не беше проговорила још ни речице; беше, као да сања; изгледаше као да није при себи..... Црне очи њене лутале су с једног предмета у дворани на други. — И она јеу тој магло-

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 89.

витости нешто тражила, хтела би кроз ту таму да провиди....

Е да ли је истина све то што он сад изговори" Да је баш ли због ње дошао и да га нису случај и околности довеле»... И да ли тако мисли, као што говори, или га можда само савест нагони» Или се можда и сад само удвара»

Јест, јест само јој се удвара, како бп ју опет понизио.

— -"Одговорите ми већ једном Даринка. Богом Вас преклињем! Да ли то срце припада још мени или оно за другим бије» МИ у том тренутку тако је племенит изгледао тај олимпијски развијен човек, који је скрушено и понизно стајао пред девојком и чекао њен одговор. Не, не, оно ведро чело, оне искрене очи не могу лагати — љубио је он њу још увек срдачно и топло.,.,.

Даринка устала беше са седишта и бледим, болним изразом проговорила беше.

— Моје срце није закуцало од оног доба ни за ким више, јер је Ваше и остало. Оно, Вас ради, кадро је и изгубити се !... Оно ће пропасти и нестати, само да не смета Вашој каријери!....

— Неправедно ме осуђујете Дарин-

ка!.... Ви по свој прилици циљате на Патријархову рођаку, коју ми силом намећу, — Разумем прекор Ваш, али није

тако, Јер ја не потребујем ничије протекције. осим своје способности. А друго, моја је теорија неоснована и погрешна

била. Јер чисту љубав, срећу и блажен-

ство своје, драга Даро, више поштујем и ценим од каријере ма какве, та душевно

"блаженство и задовољство — то је нај-

лешнша, највећа каријера. — Ја ово последње радо жртвујем за оно прво...... Хоћете л и ви Даринка;

Њојзи прохујаше по глави и опет оне миле успомене некадашње протнлости и она хтеде милом и љубљеном човеку том одговорити, хтеде му рећи нешто, али јој застаде реч у грлу од среће и блеженства. = Осећала је, како јој врела и топла крв јури горе у главу, очи јој се напунише суза. — Затим не осећеше више ништа, само вреле и топле пољупце ње-