Женски свет

Стр. 40.

гове, када изненада од прекомерне среће и узбуђења лепа њена главипа паде на широке груди љубљеног човека.....

КРОЗА МЛАДОСТ.

Беше пријатна ноћ!

На небу се појавио месец, бледим сјајем растурајући ону сетну светлост, што увеличава тајанствену пидилу мпрне и пријатне јесење ноћи!

Седећи у својој собици сам сањао сам о својој младости. Посматрао сам је, као да беше намештена у грубом, просто иврађеном оквиру, ишараном у преплећеним, нејасним и простим украсом. Посматрао сам слику своје младости, хтео сам да уочим црте, које су биле тако тужно утицале на моју душу. Па свеу валуд. Оне су тако немирно трептале пред очима, да су се час мутније, час јасније јављале!... Шрпјатан дан атмосфере, који допираше кроз отворени провор; величанствена светлост месечева примамљиваше ме прозору, ја се налакти на њему и бацих се у сањарије!...

Први поглед бацих на месец, који тихо шеташе по лавурном небу, — мислио сам у себи, — да ли ион има циља и својој шетњи!... Мојп погледи су се шетали по небу, као да су хтели уочити сваку звезду. Једна крупна, која је не. мирно трептала, час јасније, час мутније, као да ме је хтела чикати, често је заустављала мој поглед. Нисам ни сам знао што ме је та звезда тако чудновато при.

мамљивала.... Чија ли је то гвезда била!... Знао сам, то није моја... Ја сам

усамљен; моја је младост тужна, пуна мелавхолије. Она је празна, бев светиње... Та ја сам взаблудели створ, моја младалачка душа, још никад није уживала слатке часове у бујности својој и Она не зна топлину, које би је загрејале, каквим идеалима... Она само зна бол. Бол јој је и отац и мати; и мило и драго и све, све...

'ТГргох се из ове мисли, и скрену поглед са оне звезде! И гле видим тебе!...

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бро а:

Зар ти овдег!... Видим те опет насмејану као и увек што сам те гледао, са свежим лицем, на којем се покавиваху црте твоје бујне пи живе младости.. Посматрао сам твој израз лица, на којем се огледаху, чистота твога срца; милост и доброта твоје душе, која тако још свеже сања о ружичастим часовима своје младости. Посматрао сам твоја два крупна ока, која су ме, као и увек гледала неразумљивим погледима... Влдим, да сањатш о каквој срећи... Ти не осећаш обману... Ти још замшиљаш, да се крећеш по путу који си идеално стварала!

Слушај!.. Тако ми Бога! — Ти се вараш, — вараш се... То је обмана!... Та још не Мозна јен свет; ти не познајеш човека; душу, срце... Стварност, искреност... Ти сањаш о неким идеалним сновима, који те воде идеалним путем... Али чуј! Та ћеш се равочарати; кад се спотакнеш,... кад угруваш своју младост... Душа - се испразнити некадањим слатким осећајима, осећаће само бол!.. Онда-ћеш видети обману; тражићеш стварност!... У тим мпслима сам дрхтао. Ти се негди изгуби, изчезе... Моје се мисли комешаше, свест ми се бо-

рала.... Осећао сам нешто страшно, дпрљиво... Моји су погледи тражпли неког :.. Тебе, — тебе... Хтео сам те опет видети... ееља ме је силно сагоревала ... А зашто! —- Како !.. Не знам, ни сам ни сам знао... само тако хтео

сам, да те видим!...

До неког времена сам а нешто неразумљиво, п опет видох тебе! 'Гргох се!.. 'Гвој безавлени поглед, пропраћен осмејком, парао је моју младалачку, ва блуделу душу; која се је мучила, гушила, неким чудноватим осећајима. Ја сам те посматрао, мучио сам бе, свест ми се бркала!...

Одједном окрену поглед од тебе... Хтео сам да се склоним, да те што пре изгубим из вида.. А зашто!.. Опет нисам внао; нисам рагумевао, нисам ни хтео равумети! У свести су ми се само бркале речи: „Идеалисање,... превара,... обмана,... ласкавост, уображење, ... као да се највише истицало:: »Отварност, ..