Женски свет

Бр. 5.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 4113.

поручено купатило Русанда, које лежи близу Меленаца. Уједно екрећемо пажњу читаоца на данашњи оглас истог купатила.

ЧИТУЉА.

Т Милева удова Томе Михајловића рођ. Ковачевић из Ст. Бечеја наша многогодишња претплатница и чланица Просветне Задруге ст. бечејске упокојила се 25. марта (7. априла) о. г. у 72. години живота. Њу оплакују два братића: Миливој и Александар Ковачевићи са својим

супругама Милком и Катарином. Бог да јој

душу прости!

т Јелена Деметровић рођ. Божић. Вршачка Добротворна задруга Српкиња изгубила је у недељу 16. (29.) марта о. г. своју многогодишњу и заслужну председницу „Јелену Деметровићку рођ. Божић, у њеној 84. години живота. Имали смо прилике о Стеријиној 50. годишњој прослави лане да видимо ту дурашну старицу», како се интересује за сваки јавни рад и како у тим дубоким годинама лично учествује у прослави Стеријиној. Била је милостива срца и издашне руке. Бог да јој душу прости!

Т Марија Марковић. Добротворна задруга Српкиња у Дарувару јавља нам, да је дне 4. (17.) априла о. г. умрла регнаи многозаслужна чланица и благајница њена — учитељица Марија Марковићева. Покојница је била кћи даруварског проте Т. Марковића и супруге му Ангелине. Рођена је у Броду н. С. године 1870, Учитељевала је 19 година и то у Подвињу код Брода, затим у Воћину, а последњих 16 година у Дарувару. Свуда је уживала љубав и поштовање као марљива и савјесна учитељица и пред дјецом и пред родитељима. — Показала је лијеп успјех и као дјечја списатељица, написала је неколико дјечјих представица разног садржаја и облика, те је сама дјецу увјежбала за свето-савске бесједе и друге згоде, а то су биле најљепше тачке програма. Ево их по наслову: Бадње вече, Стара и нова година, Сунце и звијезда Даница, Осујећено путовање, Три жеље, Дјечја беседа, Ружа и Љубица, Проза и појезија, Дјеца пред сликом чика- Јове, Пастири, Зима и прољеће, Св. Савска пјесма. — Све те радње налазе се као рукописи у књижници по којнице, а јер су садржајем и израдом врло лијепе, добро би било да се штампају, а ту племениту дужност могла би испунити »До-

бротворна задруга Српкиња у Дарувару“, да тим сачува лијеп спомен вриједној покојници.

Била је јака духа, али слаба тијела и то слабо тијело обоље тешко. По препоруци домаћих лијечника потражила је помоћи код лијечника у Загребу, али тамо нађе ју смрт и испусти своју добру душу у болници милосрд. сестара а у наручју тешко ожалошћених старих својих родитеља. — Спровод је обављен на Цвјетну недељу у 4 сата по подне на загребачком гробљу. Мртво тијело опојали' су преч. господа Амвросије Павловић и Јоввн Петровић. Спроводу су присуствовале само некоје загребачке српске Фамилије, а неугодно нас се је дојмило, да бар српска конф. школа, макар и са мањим бројем ђака или српски дјевојачки интернат — није учествовао у спроводу покојнице — учитељице; кад су о том знали српски свештеници, требале су знати и српске школе.

Према скромности покојнице за живота, био јој је и спровод — скроман. Из Дарувара уз бројну родбину — присуствовали су као изасланици од »Добр. задр. Српкиња« госпођа Мила П. Поповића, а од стране учитељског збора и управне опћине учитељ Саво Секулић, који се је са покојницом на гробу опростио овим говором:

Тужни зборе!

Уз сва настојања лијечничка, уз сву његу и топле молитве родитељске, — подлеже ипак дугој и тешкој болести слабо тијело и пред нама лежи упокојена добра наша учитељица Марија; задњим погледом гледамо ју, јер за час ће ју скрити мрачна гробница — за увијек.

Болест своју дуго је већ носила и осјећала, али љубав к раду учитељском даваза јој је вараве наде и снаге, па је до крајњих граница могућности вршила тешку дужност учитељску; то је болест поспјешило. Тежња за оздрављењем, животом и радом понука и њу и брижне јој родитеље, да јој потраже помоћи макар и далеко од дома родитељског — и она дође из Дарувара у Загреб. Болесно тијело венуло јеи даље, али Јакост и ведрина духа давали су наде, да ће Марија — ако не оздравити — а оно поживити. Кад је нада малаксала, хтјело се натраг дому и роду, али немилосна смрт претече, а глас тужни у Дарувар дође и разжалости свакога, тко је добру учитељицу Марију познавао, а црни барјак са школе дару-