Женски свет

Стр, 114,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5:

варске казао је сваком тужну вијест, које се је сватко био већ бојао.

Као 16 годишњи друг и сарадник покојнице = познам ју добро, па не оклијевам рећи, да је савесношћу и марљивошћу била прва у учитељском збору, а у првим редовима учитељства. Добра колегинице!

Кад су се јучер наши ђаци сакупили у школи за полазак цркве, нису били весели коб обично, а на очима им се виђело, да жале добру своју „господичну Марију“. =— Да им тај

осјећај и боље у душу упечатим, проговорио.

сам им неколико ријечи, а дјеца су — плакала. Сузе те дјечје нека су Ти уздарје за љубав и труде Твоје, а знам да је то души Твојој најмилије... Учитељски збор жали своју вриједну колегиницу. Добротворна задруга Српкиња жали своју врлу чланицу, а напосе ненакнадиву сарадницу око приређивања свето-савских беседа.

Житељи Дарувара и околице, особито родитељи дјеце, жале добру учитељицу Марију; жале сви још већма, што не могу поштованој својој учитељици исказати задњу почаст у спроводу. |

Одар и гроб Твој ето ките вијенцима, као видним знаком искрене захвалности, а ја у име свију вршим тешку — јер жалосну — дужност, да: се опростим с Тобом задњим опроштајем, али не задњом почасти, јер: спомен Твој лијепи живјети ће у грудима свију, који су Те познавали — за увијек. |

Тужни зборе !

Покој души добре наше Марије дати ће Господ, јер га је: тврдом вјером и побожношћу, захвалношћу према родитељима, љубављу према браћи и сестрама — добротом према сваком == у пуној мјери заслужила; а ми молимо од Бога утјехе за оне, који највише трпе, јер највише губе: губе добру кћерку, добру сеју своју. — Жалост њихова још је већа, јер остављају миље своје овде ево у даљини, у туђини; но надајмо се — да и овде у Загребу "има добрих српских душа, знанаца и пријатеља, који ће кад тад гроб овај погледати и пригледати, па онда — као и ми сада — уздахнути: Овде почива добра даруварска учитељица, Марија Марковић. Слава и покој јој вјечни! (7

т Кнез Божидар Карађорђевић. Између 19. и 20. марта о. г. умро је у Версаљу код Париза кнез Божидар Карађорђевић, праунук вожда Ђорђа Карађорђевића а брат од стрица садашњем краљу Петру. Рођен је у Бечу 1861. г. Бавио се књигом и уметношћу. Писао је и преводио на Француском језику и постао чувен књижевник у Француској. Бог да му душу прости!

т Стеван Шилић, медицинар, у 25. години, питом и честит син г. Тоше и Велинке Шилића многодишње одборнице Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, тек је био ступио да служи војничку дужност, па га отрже немила смрт 10. (28.) априла о. г. из крила родитељског, из круга пријатеља и другова, и сахранисмо га баш на вел. суботу. Вечан му помен!

т Александар Сандић. Заслужни професор срп. вел. гимназије новосадске, умро је у четвртак на ноћ 17. (80) априла о. г. у 15, години живота. Последње 2—8 године, како је ступио у мир, поболео се и није никуд излазио. У своје млађе доба писао је више школских књига а писао је н по новинама понајвише легенде. Стекао је заслуга за оснивање занатлијске задруге Срба у Новом Саду, чији је, из признања био и почасни члан, а суделовао је живо и оснивања Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња. Над гробом опростио се с њим у дирљивом говору, професор Јов. ивојновић. Покојник је био члан Књижевног

Одељења и више година члан Књижевног Одбора Матице Српеке. Оплакује га супруга Лео полдина и кћерка Анђелија, учитељица на новосадекој срп. вишој девој. школи. Мир пепелу његову!

т Навле Дамјановић, умировљени учитељ ст.-бечејски упокојпо се напрасно у половини априла месеца о. г. у 64. г. живота. Био је вредан и савестан учитељ, Бог да му душу прости!

т. Др. Валтазар Богишић. Једног од најобразованијих правничких зналаца Др. Валтазара Богишића задесила је смрт у Рајеци (Фијуми) на Велики Шетак о.г. у 78. г. живота, баш кад је полазио из Париза за своје родно место Дубровник. Био је кратко време професор универзитета у Одеси и отуда је био позван од црногорског кнеза Николе, да састави закон о имовном стању црногорског књажеветва, куда је и отишао и написао и који важи као најбоље дело те врете за данашње прилике. Однешен је и сахрањен у породичну гробницу у Дубровнику. Вечан му спомен!

око

„ом (едо-