Женски свет

Стр. 128.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

томе и у заради одржава тај размер. Наравно да се на Њој онда види и стање евиларства целе државе, па је она најмеродавнији представник, на коме се саразмерно види такођер опадање већ од 1904. год., до које је нарастао број производника до 92,138, а према горе наведеном стању целе државе стоји Бачка овако: 1905. беше 128 општина (још од 1892.) са 80,647 производника и 1,042,189 К укупне зараде; 1906. 127 општина са 29,298 производника и 954,863 К; а 1907. 128 општина са 21,406 производника и 880,945 К укупне зараде. Али због истога горњега разлога према 34 К зараде просечнога производника ове последње године беше 41 К. По количини производње стоји на првом месту новосадски срез али само са 45 К просечне зараде, док бајски имађаше 54 К. Овоме ће бити узрок и то, што је у овом последњем било више стручнога надзора, где је одржано и стручњачко предавање у 5 општина пред 620 елушалаца, док је у новосадском срезу било само у две општине таког предавања и то само пред 250 слушалаца. (туда је онда онде под свежим утиском поуке и стручне контроле рационалније рађено. () тој стручној поуци ћемо такођер ниже навести своје примедбе.

Према том стању те врсте рада у делој др жави и у највише заинтересованој жупанији бар у оној тачци, у којој сам 1906. године истакао за нас милу појаву да је Српкиња Каћанка Перса Путникова (162.64 К) највише зарадила у целој жупанији Бачбодрошкој, морам на жалост да истакнем опадање и код нас, јер нам је првенство отео Фрања Шнајдербск из Бездана, који је зарадио 1907. год. 179 К, а наш најбољи производник Сомборац Лауш Ковачевић стоји према њему са 158 К, или ако овај није наше горе лист, онда Брестовчанин Станко дагушен (2) тек са 151 К;

Међутим према 1906. год. напредовало је _свиларство и у овим местима, где има и нашега народа у: Берегу, Сантову, Бођану, Дероњи Ми"дитићу, Обровцу, Гардиновцима, Мошорину, Шајкаш сентивану, Мартоношу, Надаљу, Ђурђеву и Чонопљи, Осим њих има само још 6 места других.

Наши су највише зарадили у свом месту 9: Статару = Дана Донгаров (111 К), Љођању — Ева Думенчић (77), Лаљићу — Мара Пољак (85), Пивницама — Маца Доротшки (112), Брестовцу —- (танко Затушен (151). Вајској — жена Мартина Шамића (68) Фелдварцу Стеван Тубић (124), Турији — Драга Ракић

(112), Сентомашу = Никола Шегуљев (97), Обровцу — Милица Радујков (112), Отарој Паланци — бава Мишков (185) Плавни Аница Северин (118), ЛПарагама — Мапа Попова (80), Оилбашу — Даница Грешић (89), Доњем Жовиљу — Малка Смулић (129), Гардиновцима = Ева Бугарин (65) Горњем Њовиљу — Ката Весин (95), Мошорину — (теван Тубић (124), Тителу — Љука Миаклић (144), Вилову — Танка Добрић (70), Љегечу — Криста Прокин (125), Гложањну — Ђура Чипкар (86), Старом Футогу — Никола Бен-

чихов (2) (186) Старим Шовама — Маца:

Јелић (74), Старом Оивцу — Дратиња Ђурић (106), Станишићу — Кузман Мишковић (82), Чуругу —- Шандор Пирошки (105), Надаљу —- Даринка Тодинар (2) (85), гКабљу — Милош Петровић (105) Новом Саду — Отеван Пеков (110) и Сомбору — Лауш Ковачевић (153). Шако наш производник не беше 1907. на првом месту, а оно те године имамо према ттроје привредника са преко 130 К зараде у 1906. пет таких, а према 29 наших прозводника, који су 1906. године у свом месту постигли најбољи успех. стоје у 1907. њих 31, те у томе је свиларство у нашем народу пре напредовало (него олало у 1907. години. У Баш противно томе према четворица у 1906. год., један са 178. К а остали испод 148, стоје у Торонталској жупанији 1907. тароје п то: у Српском Ерстуру Милош Јетдић са 18618 К, у Брестовцу Ружица Грлицка са 173'02 Кпиу Сараволњ Душан Милић са 158'81 К највише зараде. У Тамишкој жупанији остаде 1 али према 129 са зарадом од 165'15 п то у Буковцу Петар Босиок. У Крашовекосеверинској жупанији је тешко разликовати румунска имена од српскихкрашовинских, те према 3 у 1906. могу се на сигурно узети за наше тек 2: у Дивићу Јова еевановић са 148'42 К и у Горњој Љупкови Ђорђе Лазаревић са 14480 К чисте зараде. По свој прилици су наши још у Барањи у Арањошу (2) Ана Берић са 13349 К и у Чанадској у Маб. Чанаду Славко Дороги (2) са 102.88 К. Али према свима је највећма и далеко одскочио најчувенији радник ове.струке у целој држави у Толнанској жупанији у Белчке Јован Бан, који је 1905. год. добио 354.01 К, 1906. 336 К, а 1907. добио је двоструко: 65039 К. Међутим иако је као појединац најнапреднији торњи Мађара у Бачкој један Немац, ипак доњи

| | | ' [