Женски свет

Бр. 6.

податци ће нам показати да је производња свиле, чахура, саразмерно највише у рукома нашета народа. Већ сам напред показао да је Бачка најјаче у том заступљена (а), а у Бачкој од 10 најнапреднијих места у живе брбиу а уб у великом броју: Жабаљ (828 производника), бтара Паланка, Мохол, Чуруг (све преко 540), па Каћ, Сомбор и Кисач. 1906. беше међу њима и Ђур ђево, Стари Бечеј и Петрово село. У Торонталу је међу 10 најнапреднијих била Хомољица (647) Старчево, Црепаја и Долово (еве преко 400). У Тамишкој жупанији беху од 10 најбољих: Баваниште (416), Мраморак (610) Делиблато, Ковин (оба преко 440), Врачевгај, Варјаш, Гај, Кусић и Паланка. Тако исто и 1906. год. беше. У Крашовскосеверинској така места беху 1906. Стара Молдава, Соколовац Кенитегнад, и Бедобрешка а 1907. још и Дивић, У Толнанској Бата; у Барањи: Шиклуш, Мохач, Бан и бечуј; у Чанадекој: Батоња и Надлак; у Пештанској Душник; у бтоно: београдској Рацалмаш.

То се тек онда види у правој светлости, када се сравни број производника, јер по томе је н. пр. у Бачкој најмање било у Куцури, па ипак 295; у Торонталу најмање од 10 најбољих у Францфелду, па ипак 258; у Тамишкој најмање у Вршцу, па ипак 165; а у Крашовескосеверинској највише тек 196; а најмање већ 76; у Толни највише 112, а најмање 37; тако и у Арадској, а у осталим жупанијама све мање и мање, Док у Силађској, Чанградској, Коморанској, Пожунској и Острогонској долази међу најнапредније по једна општина и са само једним производником,-а у Хајдучкој их је таких 8, у Баршкој по 5. То значи да их у осталим никако ни нема, а друге жупаније не могу ни таких 10 да саставе, свега пак је и исказала статистика тек 80 жупанија. Међу најнапреднија места пак иду у целој држави баш наше насеобине: Жабаљ (828), Баниште (716), Хомољица (647), Мраморак (610), Стара Паланка (561), Мохол (555), Чуруг (542), Кисач (48) Старчево (475), Делиблато (465), Каћ (464), Црепаја (458), Ковин (441), Долово (404), Врачевгај (379) и Сомбор (820). Осим њих је само још два места у целој држави се преко 500: Дебељача (594) и Ковачица (570), једно са 414 Јабука и 2 са преко 800: Шандоређхаз (874) п Мељкут (829), а остада су све испод 300 и то преко 200 само још 7, преко 150 само 6, преко 100 само 7, преко 50 тек 22, а остало између најбољих у 20 жупанија тек 1—50. Према томе

)

ЖЕНСКИ СВЕТ

"кухиње наше,

Стри од.

је и зарада наравно саразмерна: у Кабљу 28, 620 К, а у Еђеку у Хајдучкој жупанији 2 К,

__Из тога стања, кад уз њега узмемо да у новосадској па зацело и у панчевачкој свилари ради доста наших Српкиња, а међу нашима наведеним пропзводницима да је од 81 њих 18 женских, па по свој прилици да су и остале бубе жене и девојке храниле, а муж или отац само чахуре проДао: из тога се стања чисто из цифара може прочитати једна тајна нашега народнога живота. А то је да све остало становништво угарско своју за тешки пољски рад неспособну, а у кући непотребну женску снагу, кад се нађе у сиротињи, располаже тако, да је даје у имућније, господске куће да послужује, а наш народ запамтивши ваљда тешка Турска времена, када је Српкиња само као робиња и по цену свога стида одвођена у беговеке домове у службу, и сада без разлога зазире од ове врсте привређивања. Ја сам имао у виду ту чињеницу, још у пређашњим својим чланцима, па држећи да се то лако не може изменити, препоручивао сам ову врсту рада, о којој је у натпису реч. Али ево сад из бројева чисто да читам да је то наш народ већ не само осетио и сам, него већ и спровео у живот. Па и ако бих тиме као чланкописац пређашњих година могао бити задовољан, када сад сравним, шта се на овоме раду од два —— три месеца заради —- провечно највише 50 К — о своме руву и круву, те када се одрачуна храна и одело за то време и не остане ништа, а уз то кад отворим очи само од себе до где за никакав готово посао пла· ћамо ми туђинкама по 20 К месечно најмање, а у3 то јој дајемо постељу, стан и храну, којом се и сами хранимо, а које наша бедна сиротиња ни о Божићу не види, те зато и кржљавимо из године у годину: онда бих водео да се сломије сада бесмислена предрасуда о служби, јер ово је сад већ угледна зарада, и да се у наше бар куће уводе наше девојке у послугу место туђинака. На то овде узгред слободан само да скренем пажњу нарочито наших добротворних женских задруга, да тога ради оберучке прихвате рад Привредников, јер је то многострука корист нам народна, Али знајући да се сва наша женска сиротиња а нарочито ова генерација, која том стазом већ до сад није пошла и тако се закаснила, да се не може сва употребити ни тако једнострано, прлдржаван и поред свих тешких прилика своје мишљење досад изречено да се многа сиротињска суза може утрти и евом у напису истакнутом радњом, Зато смо