Женски свет

Стр. 140.

могло је комотно таковим и остати. И не могу нас, и не смеју нас задржати ни обзири куртоазије и галантности према једној представници толико хваљеног и опеваног у свету »лепог пола«, — а да не изречемо своје скроз објективно мишљење о овој маленој а врло скупој књизи на овом оскудном времену, када се не може човек одлучити, да купи књиге наших песничких великана и приповедача.

Ствар је ова и сувише почетничка работа. Зашто се Марина Божићева одлучила, да своју књижевну каријеру отпочне баш са позоришном игром, када је то једна ствар тешка и за људе мало друкчијег калибра, једна ствар за коју се иште познавање литературе, велика начитаност, концепција — а онда првих и најглавнијих услова: познавање склопа њезиног. Госпођа н. пр. нема ни појма шта је то експозиција, она не зна ништа о заплету, њој је у опће конструкција једне позоришне игре фегта теогпна.

Једва смо отресли прах сентиментализма и романтицизма с ногу наших, госпођа ево хоће да настави путем, којим смо давно ишли и на који се не смемо више враћати, ако хоћемо, да 'нам лепа књижевност буде на потребној висини. Госпођа мисли (дакако по узору наших старих писаца) да се баш свака позоришна ствар мора свршити са сватовима (па још уз диспензацију), те тако и она обрађује своју ову ствар уз гајдаша, сватове и сватовац,

Приповетке су још црње и горе. У њима нема ни једног реалистичког потеза, — Као и ова позоришна игра, тако и ове приче завршују се облигатним верењем и сватовима, Та су времена давно прошла, кад се то све тако лепо свршавало, какве је дане госпођа преживила, У при. чама нема ни мрвице психологије, поједина лица у причама нису никако обрађена, ни једног ле. пог описа, ни једне лепе мисли! Госпођа не познаје апсолутно живот и ови посведневни сижеји без темељите обраде, без колорита и без психолошке опсервације немају смисла а још мање књижевне вредности. Ова лица у причама живе без живота, оне се мичу, крећу, говоре (често и без везе), али то су неке мртве душе. А тек онда на свршетку, као неки »авцз ех тасћјпа« искрсне цвеће, сватови и т,д.

Сем тога госпођа не познаје нашег књижевног језика, а то је вопфано пе даа поп за књижевницу. Она редовито пише „бијо, оженијо,

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.

заборавијо, сретство, мислијо“ ит. д, Нигде интерпункције, |

Штета што се госп. Мирослав Спајић познат у нас са својих укусно опремљених из.

дања — трудио, да овако и сувише почетничкој работи даде онако лепо и гиздаво рухо. Ј. Ж. Бута. >

О књизи „Српеки вез и текстилна орнаментика“. Чешке новине „Могаузка ОгПве доноси 27. октобра 1907. из пера оглашенога књижевника дра Јосипа Карасека (Беч) ову и за наше читаче врло занимљиву критику.

»У Новом Саду изишло је као 21. књига „Матице Српске“ дјело под горњим насловом, које је и у нас на Морави побудило заслужену пажњу. Наших се родољуба врло угодно дојимље, када отворе књигу и већ на трећој страни нађу Оши она цитат из Крец-ова дјеца: „ЗТоуаске берсе .

То је дјело међу југословенским списима врло драгоцјена појава. Ауторка познаје такођер пољску литературу, а разумије се и у стручну њемачку, француску, енглеску, Написала је већ више дјела о народним везовима, и међу овима свраћа позорност особито „лексикон“ у седам језика, који је издала босанска влада (стр. 640, са 600 слика) у сврхе етнографске, Ова млада дама припада међу најинтелигентније Југословенке, бави се и етнографијом, а њезин гостољубни дом у Сарајеву приказује комад словенске и идејалне атмосфере. Супруг јој је родом Пољак, чиновник код суда. Госп. Јелица има красну збирку народних везова (600 комада), које сабира кроз више него десет година.

Почетком двадесетих година настаде међу бечким етнолозима велики интерес за моравске и словачке везове, особито у удруги антрополога и међу члановима дворскога музеја. На југословенском тлу издао је наш земљак Тиеђасћ орнаменте српскога веза, а у бугарском Зборнику излазити су бугарски везови. Богату збирку српских и хрватских везова има и професор Вукасовић у Дубровнику, како из дјела госп. Беловић-Бернадзиковске сазнајемо.

Спис ове госпође износи питања ове струке на начин знанствен, а занимат ће у првом реду људе, који се баве народописним студијама, То је огромно врело опсежнога знања та књига гос. Јелице, а међу питањима има и доста критичних, Списатељица залази далеко у старину,

/