Женски свет

Бр. 6

камо ју маме почеци орнаментике у опће, а словенске напосе, Иза тога она реда поглавља овако: о народном српском декор. стилу, о везилачким техникама, о народној колористици и народном бојењу. Врло су занимљиви цитати и докази, којима она расвјетљује питања ова. Посљедњи одсјек посветила је врло занимљивој символистици у нар. орнаментици јуж. Словена,

Ауторка је ванредно начитана, не само у стручној литератури, него и у лијепој књизи у опће, Врло спретно употребљени дитати из белетристичне и из стручне литературе, — то је особита предност ове штудије, Нешто налик томе не ћемо нигдје лако наћи, Дјело гос. јелице наћи ће и у нас Чеха, Морављана и Словака много читача и штоватеља, побудит ће на многобројне расправе и студије, а одјек ће му бити богат у свим гранама ове струке. Чим се је појавило, повукло је пажњу на се, па му за то и ја посвећујем читаву опсежну студију, не само у чешким него и у њемачким листовима, Хтио бих изнизати велики број њезиних цитата, али се морам простора ради ограничити само на некоје“. (Цитира стр. 66, и 212, 213, 240, 247, итд.)

Ми са стране наше овој стручњачкој оцјени из тако познатога и сјајнога пера имамо додати, још ово: у ниједној српској школи не би смјели бити без овога издања наше српске Матице, јер ће пи наше учитељице особито одатле моћи да црпе користи у своме школском раду. У дјелу госп, Ј. Б.-Б. говори она и о овој њезиној радњи „Називље из ручнога рада“, коју »Н. Васп.« доноси; па с тога и на то упозорујемо. (Уредн.)

Лијепо је, да је проф. Стеван Жакула у Доњој Тузли о тој књизи говорио на предавању »женске задруге«. Ово би и другдје требали чинити, па би се брзо испунила жеља духовите госгође Савке Суботић, прве поборнице за народни вез, која је рекла: Аманет Вам српска

жена и њезина привреда! ж

Тежње за преображајем школе, по педагошким извештајима у Немачкој, прикупио Ћ. Михајловић, учитељ новосадски. (Прештампано пз „Школског Гласника.) Нови Сад. Штампарија учитељеког деоничареког друштва »Натошевић« 1908. Цена није означена.

Гласник српског друштва за дечју тситологију. Прошле 1907. г. образовало се од професора и учитеља београдских ново друштво под горњим

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 141.

именом, коме је емер, да проучава и екепериментално утврђује опаске душевне и телесне на школској деци, те да отуда утврђује законе, којима ваља ићи у настави и васпитању деце наше. Тоје нов начин, који је од 20 година овамо отпочео педагошку интелигенцију занимати и на ком се основу мисли подићи научна педагогика. У том емеру покренуто је и у Београду друштво и отпочело је још од лане издавати свој лист »Главник«, који у двомесечним свескама од два штампана табака излази. Власник му је познати наш књижевник и педагог Срешен Пашић, управитељ Више Женске Школе и председник пословног одбора друштвеног, а уредник му је: Сима М. Јеврић, учитељ београдски. Цена је „Гласнику“ 2 динара (2 К) годишње, а поједине свеске пола динара.

Чланом друштва може бити свако лице мушко и женско, старо и младо као и морална тела. Чланови су: редовни, помагачи, добротвори и почасни. Редовни чланови, чланови утемељачи и добротвори добијају лист п сва друштвена издања бесплатно и имају право гласа на друшштвеним скуповима. Редовни чланови 8 динара (оснивачи 2 сем оснивачког улога. од 10 дин.), а помагачи само 1 дин. годишњег улога. Утемељачи полажу једном за свагда или у три рате 50 дин, добротвори једном за, свагда или у пет рата за годину 100 динара. Почасни се чланови бирају.

Од »Мале Библиотеке«, што издаје књижарница Пахера и Кисићау Мостару изашле су две свеске нове бр. 147. и 148. у првој је роман Светозара Ћоровића: » Стојан Мутикаша“, а у другој су драмске слике од Максима Горког: »На дну«. превела с руског Мара Магазиновић. Летопие Матице Српеке, свеска П. за годину 1908.; књига: 248. —

Од књига Матице Ортске изишао је бр. 28. Прилози о економском стању у Угарској и у нашем народу. Написао Љубомир Лотић. Награђено и штампано из задужбине Јована Остојића и жене му Терезије.

Од књига за народ, што издаје Матица Српска из задужбине Петра Коњевића изашла је: свеска: 128: Породица у уметничкој песми скумио и удесио професор Милан Шевић,

Рад је племство за човека, Под овим насловом почео је да издаје у Вршцу Иван М