Женски свет

Бр. 48: ЖЕНСКИ СВЕТ Стр. 165.

Тек спомен срце чува, А душа љуби, љуби,

Ш.

О није шала, није У ово мало дана Ни то још није доста Мајчином срцу рана.

Та мјесто да на срце Капља мелема кане,

А оно стрепи, стрепи Боји се треће ране.

О како ће ми срце Прегорјет' горке јадег Гле, помоћи му нема, И трећи ево паде!

Зар трећу горку чашу Мора још мајка пити Зар опет с новог јада И нове сузе лити:

Та ето већ је крај му, Заређа грозна јава И Владимир мој драги Већ вјечним санком спава,

Та питао је: „Гдје суг Радо бих с њима био!“ О рано грдна, ето

И он се у гроб скрио.

А. сад, о што ће без вас, Куд да се мајка вине,

О Ђорђе, Војиславе,

О Владимире сине!2

ТА, О рају, рају, сад о теби снива Марина душа на јави, у санку О твоме чару, чару прамаљећа, (О оном сретном и пресретном данку;

О оном часу, кад ће дочекати Мајчицу своју анђели јој лијепи.

О хвала Богу, што је мајци дао

Тај слатки над бар, да јој душу кријепи!

Гор. Карловац. КА ~ Софија Пиљуга Иванчевић.

Олуја.

Даљином тамо мрак се подиже,

С прашином стиже ближе све ближе, И тек од једном сунца нестаде... Смрче се!... Срце куцат' престаде!... И пуче тресак!... Муње... Громови.!... Затрепеташе куле домови...

И с дивљом хуком, буком, ломњавом, С ђавољим писком, вриском, тутњавом, Задркта доле поље, равнина, Захукта горе брдо, планина....

И огањ плану сводом небесним,

И за час свану јадом чудесним! Заклепеташе звона, ђермови, Затрепеташе змаји, џинови. Грмнуше воде снажним таласом, Дрмнуше броде бесним ужасом...

Од неба мирног поста пакао,

Од страха силног свак: би плакао!

И наста опет чудна тишина,

И паде врела нека прашина,

И пуче пак:о с треском пакленим, И црче тако с блеском ватреним; Комад, би рек'о, неба отпаде,

И у пучину морску пропаде:!... Диже се море стасом дивовским, Грмнуше горе гласом џиновским. Цикнуше змије, сури орлови, Рикнуше громи, љути лавови. Настаде бреме смртног заноса, Неста живота, неста поноса!

Не сме се оком више гледати,

Не сме се ухом више слушати. Од силна града, ветра, страхоте, Од бесна јада, труса, грозоте, Спасење даље свако престаје

И овог грешног света нестаје.

25. јан. 1908. Чед. М. Шљивић. нц О Е јви-=

Борба против ларме.

Коме још може бити мила ларма, ви- ших живаца, ако не коначно униште, а ка, лупа, вреваг Ко то још може воде. оно бар привремено уклоне. Или вар та ти; Па ипак се ево до скора није ни- великоварошка врева, та силна лупа и шта предузимало, да се ти душмани на- вика у најразноврснијим својим облици-