Женски свет

Бр. 1=8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 175.

песма дизала се тешко и уморно из дубине груди.

(! почетка се могло реч две и разумети. И све се више и више дизала у грудима, а што се више дизала, то је постајала све тежа, спорија и замршенија.

У том све дизању губила и прелазила у крељање слично ропцу.

Цвета.

Успомене из Србије.

Било је то 1894. год. када пођох да обиђем и разгледам унутрашње крајеве миле ми Србије. Читала сам, а и слушала за величанствене пределе, шуме и (брда, пољане и све друге 16 поте, којима природа уме својом вештом руком да украси. Али нисам могла ни замислити, да је тако дивна, тако божанствена, јер нисам ни путовала даље од Београда, а где се околина тако слабо упоредити може са пределима унутрашњо“ сти. Неописана радост све ме више и више обузимаше, неки необично мили и слатки овећаји, неко чуство, које се не да описати, обузеше ми душу, када се кренух из Београда српском ж6љезницом за Крагујевац. Овај пут изабрах руднички округ, Који је скоро један од највећих округа Србије, а који се протеже До турске границе.

Како прођосмо Топчидер, поче се указивати лепота природе. Ту су лепе њиве и ливаде а об кружују их брда. Авала се гордо уздиже као да хоће да ју и Србин из туђих крајева угледа као циљ свога уједињења. Ове околине не може око да се нагдеда, и што даље путовасмо, све ме више предео занимаше, а осећаји ми поново испунише душу неким миљем, неком радошћу.

Светих се славне српске прошлости, стари царева и краљева српских. (етах се препаћени векова тробовања после пада српског царства, сетих се турске силе и зудума. Џетих се јунака, које једва роди српска мајка да ослободе народ свој, и њихових сјајних победа над моћном силом полумесечевом. Сузе ми потекоше, и ја не знадох да ли од радости или од жалости.

Прођосмо Ведику Паланку, Плану, и друга места до Лапова, овде чекасмо воз, јер се ту деле за Ниш и Крагујевац, Између Вел. Паланке и Плане, налазе се развалине града, којега је — по причању —- саградила царица Јерина, названа «проклета Јерина,«

Стигосмо у Крагујевац. Целог сам пута посматрала и не мох погледа одвојити од предела, којим смо пролазили. Крагујевац сам то вече обишла, јер смо морали ту преноћити, Лежи на реци Лепеници, која поред вароши протиче. Крагујевац је права стара српска варош ко већ има много нових зграда, те се може рећи, да је и лепа варош, Овде се налази и државна тополивница. Сутра дан наставила сам пут колима, а које ми је од сваког другог путовања најмилије.

Седам часова требали смо св возити преко Горњег Милановца до Чачка. Овде се указа природа у свој својој лепоти. Пут води кров сама брда и шуме, Час по час укаже нам се речица Деспотовица, која се опет на мах изгуби — јер пут кривуда—- те ју често прелазимо. Вода јој је бистра као огледало, сваки јој се шљунак провиди. Груди ми се ширише да се наудишу свежега ваздуха, а осећаји беху кад и кад тако силни да мишљах — распренуће их.

Путовасмо лагано, да што дуже могу уживати. Пред нами се гомилаху час брда а час шуме са својим густим хладом, и то непрестано тако, док не угледасмо у лепој равници Гор. Милановац. 5

Ово није велика варош, среско је место, али врло чисто и лепо. Око вароши је равница, а подаље је окружена са свију страна брдима те лежи као у котлу и врдо романтично. Овде се и војска налази те је и врло живо место. У близани је Брусница, Црнуће, манастир Враћевшнида и Таково.

До Чачка нас је непрестано водила Деспотовица, која се после у вадима Мораве губи. Села пред Чачком су врло депо уређена, док су остада по брдима раштркана, Пред Чачком угледах Љубић, брег где су Срби одржали сјајну победу под кнезом Милошем.

ба друге стране Чачка су брда Овчар и Каб. дар, око којих (се налазе до десет манастира, неки на подножју 4 неки по врховима, и две лековите бање, но које нису још толико уређене, а да би могле потпуно одговорити захтевима публике. Купатила су врло примитивна —- од дасака саграђена и то баш на самој Морави, на местима где извире топла вода. Ових је купатила мало за публику, јер врло многи долазе на дечење. Вода је лековита и ванредна за реому. Ту је и планина Јелица, преко које води пут за Пожегу и Ужице, границу Босне.

Поред Чачка тече Морава, врло брза и мутна