Женски свет

Стр. 116.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. —8.

река, а преко ње води мост у Чачак. Ово је окружно место, не велика но лепа и чиста варот, са гимназијом и седиштем окружног начелника.

_ Овде ми још једном изађе пред очи све што сам досад видела и пропутовала. И ожалостих св. Та земља, пуна лепоте и богатства, где Србин влада и господари, па толико неслоге, раздора и мржње, у којој је свака стопа натопљена крвљу наших прадедова, који. се борише док је не ослободише и у аманет нам оставише, и неслога која је и српско царство упропастила, води и опет само пропаста.

Кренух се за Краљево, а одатле за Рашку, турску границу а некада милу постојбину славних Неманића. Пут од Чачка до Краљева. не уступа ни најмање лепотама, које красе и остале крајеве Србије, али пут од Краљева до Рашке, тај је величанствен. |

Краљево је такођер лепа а пријатна варош, сдична Чачку и Милановцу са столицом епископа и земљорадничком школом. (Од пре неколико, година пренета је епископска резиденција из Краљева у Чачак), Не далеко је манастир Жича, задужбина – светога српски крунисаше. Храм је врло стари опао, а манастир . сиромашан. Обрадовах се кад угледах Жичу, седмоврату Жичу, 0 којој још из детинства, — читајући народне песме о њој — гајих жељу да ју видим. Перо не може описати, како се осећах у овоме Храму Божијем, и при повратку, _ још дуго посматрах кулу јој, која се гордо уздизаше, као да хоће да прича стару славу и величину српске државе. Ту смо. у земљи нашли сагоредог жита — за које причају — да су Турци још пре стотину година, упалили житне кошеве манастирске, и да се тако сагорело жито још до данашњег дана у земљи задржало. Ово је казивање у народу остало, а да ли му св може веровати — не знам. Ја сам исто жито из земље извадила и у руци га имала,

•дд Краљева путовасмо поред реке Ибра на Рашку, Друм је каменит и просечен, и само толико широк колико (се двоје кола могу обићи, Десно крај друма су час борове и јелове шуме, а час голе стене, а. надвиле се над нами на неким местима, те изгледа, као да ће се сваки час одвалити који комад од њих.

Лево тече река Ибар, врло дубока и мутна река и прилично ведика, уз њу пак и опет шуме

Саве, где (се некад краљеви.

и стене. Оелим путем не нашђосмо ни на једно село, јер су у брдима скривена, али зато почешће на механу, где се за маленкост путник подкрепи добром ракијом, сиром, кајмаком и пршутом. Беше пролеће, после Ускрса, доба када цвати јоргован. Уз пут нас изненади читава шумица јоргована и другог пољског цвећа. Мирис се по гори распростирао и начичкали се један до другога, те нагледаше као плав ћилим, проткан 36= ленилом и шаренилом другога: цвећа. Дивно беше погледати.

Ваздух се (беше испунио оним мирисом те притискује груди, и не могох се наудисати, узбрах неколико. струкова јоргована, јер се указаше опет голе стене, где по врховима ни коза не може гранчице наћи. Несташно — скакаху козе по томе стењу, а по где која се успужа на воћке, које су дуж целога друма засађене, зеленило их примами, но су врло опасна места. По некад се која пи омакне, те се сјурва у дубину и нестане је у валима Ибра.

Овај предео ме је очарао.

Ништа монотоно, но све ново и разнолико, те не знадох шта пре да погледам, чему пре да се дивим, да ли горостасним стенама, или дивним боровима и јелама.

Остависмо Ибар, јер стигосмо на Ушће, село тде утиче река Студеница у Ибар. Одатле води пут дево у Студеницу манастир. Остависмо кола, и узјахасмо коње, јер је то стаза а не пут, којим се само или коњима или пешице могло ићи, Но сад је већ сатрађен колски пут, те је много угодније и сигурније. (Овом су стазом могли ићи само брдеки коњи, који су толико вешти и сигурни, да их човек може слободно пустити а да их не управља. Изненадило ме је, колико су опрезни и паметни ови коњи, Кад наиђу на стази камен, који се од брега одвалио, прво стане на њ, и проба стоји ли чврсто, па се тек тада на њега ослони.

Десно су песковити и камени брегови, а лево страшна бездна, где тече река Отуденица.

Кад и кад се попесмо тако високо, да беше страхота погледати, за тим се епуштасмо доле, и неколико пута прелазимо реку.

Манастир Студеница лежи међу самим брдима, и величанствено и страшно, овде је природа давља. Борове шуме окружују манастир са свију страна, борови високи и прави уздижу се, те изгледа, као да им врхови облаке додирују, а свеж ваздух и