Женски свет

Бр. (=8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 177.

миомир распростире се у овом крају. Недалеко од манастира налазе се читаве шумице од лешњика. Све ме је овде очарало и задивило, а нарочито Храм, који је дивне архитектуре и стила чисто византијскога. Храм је сав од мрамора зидан, те му није могла ни турска сила нашкодити, већ ево понесито стоји скоро осам стотика година. Израда тога храма споља, наиме тесани стубови, њина израда је право ремек дело ондашњих вештака, кубета и све остало мора евакога задивити. Стубове су Турци мало оштетили, кад нису могли Храм порушити.

Изнутра има три одељења, по староме обичају, којима су женске потпуно одељене од друга два одељења. (Овако је ду Кичи) Храм је врло украшен, нарочито олтар и иконостас. Слике су прилично очуване, на некима се пак може још видети нечовечност и дивљаштво Турака. Но има и нових слика, јер је црква поправљана. Ту се налазе мноте црквене књиге и утвари, свештеничка одјејанија светога (Саве и оца му, као и друге старине. Међу осталима богат поклон кнегиње Персиде Карађорђевићеве, диван кивот за свете мошти св. Стевана Првовенчанога који је сребром украшен, а јастук и остало златом везено и то сопственом руком књегињином.

Овај је кивот деценијама тамо у споредној соби лежао, јер како ми рекоше калуђери: не могу га употребити без вишег наређења, и то из политичких разлога!

Манастир је од богатијих, где осим архимандрита, два калуђера, још шреко тридесет —- које ђаха а које остале чељади има. ба две стране су око манастира“ зграде, а друге две су високим зидом ограђене. Црква је у средини порте, а мало подаље од ње је капела, слична Храму, но у минијатури. Пред улазом у женску препрату, начинио је један самоук калуђер мозанк, по свој замисли и изуму.

Са поносом и дивљењем гледах задужбину Неманића, где се чувају свете мошти Стевана Првовенчанога, краља српекот, и оца му Немање, св. Симеона Мироточивога. ба пуно пијетета захвалности и љубави целивах камену плочу гроба Симеонова и кивот Стевана Првовенчаног, а молитвом се одужих сенима ових Светитеља.

; Ко је видео ову околину Студенице, тај је не може никада заборавити, и с правом се може на„звати „српском Швајцарском«. Тешким срцем растадох (се од овога светог места, носећи у срцу

своме живи доказ родољубља, Србинове.

Истим путем вратисмо се натраг на Ушће, а одатле на Рашку, турску границу. Ово је мала варошица, једва седамдесет домова, но сви лепи и велики, многи на спрат. ()вде већином живе тртовци, занатлије и механџије, и тргују са околним селима, јер је ова варошица преко сто километара удаљена од Краљева. Тече река Рашка и мостом дели Србију од Турскв.

Преко су чиновнички станови, Царинарница и још неке куће. Два сата вожње је Нови Пазар.

На српској страни је српска. стража а на турској турска. Има и неколико караула на турској страни.

Прелазили смо и преко, где нас Турци лепо

величине и славе

"дочекаше и кавом угостише. На Рашкој је одржан

банкет у почаст новопазарском Кајмакаму (жупану) који је дошао у посету нашем Ор уКоЕ начелнику са својом свитом.

У пратњи његовој беху и два потурчењака, један гаваз и један хоџа, а оба Срби родом из Херцеговине. Обојица лепо говоре српски, а хоџа ми још рече, да његова деца и не говоре друкчије но српски. Обојица су имали прави српски тип.

_ Задивите нас њихови обичаји у седењу и јелу. Скрштених „ногу сви су на столицама седели, а цела њихова вечера састајала се из печеног јагњета, које је цело донето на трпезу, а они га претима опипаше, јер виљушке не употребљују. Они су били предмет посматрања целе те вечери.

Један српски чиновник изговорио је на турском језику здравицу султану, а кајмакам на француском српекоме краљу.

дадовољни са пријемом разиђоше се Турци на своју страну, и још нас позваше к' себи у госте, но не одосмо.

На Рашкој смо провели недељу дана, а затим још при повратку посетих Студеницу, да ми вечито остане у срцу и мислима оно, што тада осећах на »гробовима Светитеља. «

Ж ж »

Још не бејах задовољна са овим, што сам до сада видела. Та, Србија има толико знаменитости у својој историји, у своме развитку, међу које спада и место Таково, где се зачела или: где се наставила мисао оелобођења, где се положила

заклетва а осоколили јунаци сриски, То сам место још морала посетити,

Видех дивну пространу пољану, а на њој у 3