Женски свет

Стр. 178.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр, 4—8.

средини »Грм« стар и опао, осушио се, но поред њега споменик од камена као обележје, кад једном време и последњи комадић тога. „Грма“ уништи, да се на томе месту догодио важан чин, који је решио судбину српскога народа.

Недалеко од те пољане, на“ самоме друму, стоји лепо саграђена школска зграда, нова, велика и модерна, и још неке омање.

Бејах потрешена на овоме месту. Узех кома. дић сухога грма, које је лежало на земљи, и по. несох га за успомену. Проћи ће још неко време, и тога грма ће нестати, као и оних, који се искупише око њега, али ће и њега Србин спомињати и сећати га бе, јер је он био сведок заклетве њихове.

Затим ' обиђох Савинац, извор за кога причају да га је благословио св. Сава, и ту на лепој пољани у3 сам извор, налази се мала црквица, коју је саградио кнез Милош за успомену своме брату Милану. Ово је диван предео, но тако осамљен, да нитде —- осим свештеничке куће, школе и општине (а и ове су једна од друге подаље) не може“ куће угледати. (Седа су по брдима раштркана. Вечити мир влада у овоме крају, тек недељом и празником видиш по некога на молитви у храму Божијем, а звуци песме прекину тишину, да се и птице зачуде и разбегну. Оваке пределе може само вешта рука сликарева да наслика, они се не дају ни пером ни речима описати.

Касније одох у село ОЦрнуће, где видех дом кнеза Милоша, већ опао, јер је од дрвета сатрађен. Посетих и Брусницу и манастир Враћевшницу, где се чувају многе лепе црквене старине и књиге. Још сам посетила нека села и сељачке породице, тде сам нашла највећи ред, чистоту, богатство и гостољубље. Присуствовала сам и неким славама, где сам имала прилике да се науживам у лепим српским играма, ношњи и обичајима, а на којима нисам видела ни једног пијаног човека, ни чула ни једве непристојне шале међу народом. Свуда мн свагда дивила сам се ономе сељаку, са онолико интелигенције и разборитости као у најкултурнијих западних народа.

То беше најглавније што сам видела у Рудничком округу, и пуно лепих успомена собом понела, сећајући се света са још више доказа, да је Србин био од увек славан, од увек јуначан, да има своју славну ирошлост и лепу будућност, ако се сложи и паметно ради.

1894. Вукосава.

ЊЕГОВА ВЈЕРНОСТ. М.-у Мау.

Кочије су јуриле поред зелених, мирисних ливада, а њен поглед блудио је далеко, гђе јој машта најдивнијим б6ојама цртала њену прву, учитељску шта. цију. Још су јој на уснама горили њежни и искрени цјелови другарица, а у ушима звујале пошљедне ријечи: »Сретан први корак у свијет!« — Свијетг Ко Какав је тај свијет о којем толики пишу, па ипак до данас још нико није створио праве дефиноцијег Је ли одиста бев срца и милосрђа, как) некоји веле, — је ли могуће, да му је шаренило ча робно и примамљиво, а вртлог његов опасан, — смртоносанг Јесу ли истините ријечи старе префекте, да у свијету нема љубави, нема чистог и искреног пријатељства, нема појезије и идеалисовања 2 —- Једно је питање изазивало друго. и она, која је сву младост провела у хладним видинама интерната, није умјела ни на једно одговорити.

Премда јој је тај свијет много пута прикавиван у најцрњим бојама, ипак га се она није бојала, већ жељна слободе и зрака хрлила је с грудима пуним идејала и душом пуном поштења, вјере и

љубави. — Пак ко би се бојао тако спреман и тако наоружане — Дошла је у школу и одпочела дужност. Задовољно, тихо и мирно протицали су први

дави, зачињени узвишеном вадаћом, коју је најсавјесније испуњавала. Али, вријеме пролази. Валови њеног, дотле бевбрижног, брдашца ударише о млађане груди, наврије чувство —— и она у свом дневнику написа његово име. Тај дан је плакала горко и дуго без икаква ствар. на разлога. Он је више паметан и поштен, добар и искрен него лијеп, говорила је сама себи. У његовим очима не одсијева ни бајност црне ноћи, ни пла ветнило небеских висина, већ нешто више и чаробније, нешто што ме и нехотице мами, да загледам у дубљину њихову ив које провирује блажен осмјех његове чисте и непокварене душе. Тако је једног дана послије састанка с њиме, писала у свој дневник.