Женски свет

Бр“ (== 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стра 179.

Једне лијепе, тихе вечери смирило се сунце весело. „Лагано се примицала ноћ пријатна и бајна. Под бокором мирисног јасмина открио јој је љубав своју. Према плаветном искићеном небу пружио је руке и задао тврду, јуначку вјеру. Блиједи цвјетци дрхтали су на мјесечини, тресли се, треперили, као да су хтјели отпјевати химну чистој и светој љубави њиховој. Дај, реци Гордана — очи моје, волиш ли мег питао је у заносу. И док је мјесец провирио кров грање, а тихи вефир заћарлио севдалинку, пружила му је она своју бијелу руку и задала поштену и часну ријеч. (Само срце, сама љубав у облику невина февојчета стајала је пред њим и гледала у дубљину његових очију, као да је хтјела читати душу његову. Њихову заклетву чуло је ведро, искићено небо и блиједе враке мјесечеве, а тиха, мирисна ноћца чувала је тајну срдаца њихових. Вријеме гради низ Которе куле — — —. На Горданино лијепо, плаветно небо навукоше се црне облачине. ЈЊено чисто и њежно срце раскида оштрица невјерства. Паде олтар свете љубави и раврушише се лијепи снови. Гордана је имала красну душу. Умјела је љубити, обожавати, вјеровати и увјеравати, добро чинити и жртве приносити. Па ипак, та красна душа била је тиранска, — јер Гордана није умјела — прашћати. — Невјера! При тој помисли претварала се она у љуту лавицу и мрзила, — мрвила силно и страсно цио живот и свијет и саму себе, Само њега2 ех пусто срце. И Гордана одиста презре живот. Њена младачка снага поче узмпцати. Блиједи увели обрави одавали су мучну и тешку душевну борбу. Често, врло често вајецала је њена душа, срце бурније вакуцало, а мисли полетјеле у црну таму ноћну, полетјеле — вјером за невјером. И док је тако лагано нестајало млађана живота, док је из тихана венула грана јоргована, дотле је он спремао за новине слиједећи текст: „Симпатичан и угледан трговац из Б. тражи познанство 6 госпођицом, женидбе ради. Иста мора има:

ти до 20.000 К мираза. Озбиљне понуде под шифром „Вјерност !“ Барјактар Бојана.

Верност! — Хумореска. —

Никада ми не беше непријатан долазак мога ујака; — јер том приликом обично беху у изгледу „весели дани и забавне вечери«. — А при растанку — не фали петица — две! — што добро дође, јер увек „непредвиђени“ трошкови испразне џеп! — Двапута годишње, свакад на 6 недеља је долазио да — као што вели — „освежи уми провесели срце“ у лепоме Берлину. — Нежењен, висок, врло леп, елегантан, веома симпатичан и јако 6богат живљаше на своме огромноме добру, близу вароши. — Уживао је што — немислећи женити се — беше противник брака, — и пошто је 9 мсц. у години сам на своме имању проводио, да га свет за некога особењака држи. — Редовно, када би се из каквога друштва враћали, говорио би: »бадава, само нежења, може тако славно проводити дане, златне слободице! — — —" „Ето н. пр. мој најбољи друг се пре две год. оженио, — па сада нионај човек — ни дај Боже! — Заједно смо долазили да се овде у жагору варошком „рестаурирамо“, и накупивши пријатних утисака и душевне снаге, враћамо се задовољно као најсретнији људи, к усамљеном, „особењачком« животу. — А да га видиш нећаче сада! — никуда да се макне испод папуче“! — Није у стању ни једанпут годишње збацити са себе „несносне брачне окове“. — Мора јадник са женицом на „балове — журове“ — и шта ја знам како се све зову, те „шпанске — инквизиције» за сироте мужеве: — Ох, хвала Богу, када ме је те несреће сачувао! Но! само би ми то фалило да се оженим! — Наопако! пре ћу у море отићи“. — —