Женски свет

Стр. 184.

дошао. Млади га адвокат посади поред себе. Стари је неко време причао о свачему само о женидби не. Адвокат је неко време превртао списе, па ће тек збуњено запитати:

— А јелте г. Коби Леви, шта је са оном девојком о којој сте ми пређашњи пут говорили

Долово.

Превео: М. Новаковић.

Младост.

Написала: Ленђел Лаура. Превод са мађарског.

У очима госпође Терековице блистала је она необична иронична сета, која само паметне и духовите женске одликује. Оне женске, које су много паметније, а да би много шта од живота очекивале, али имају толико укуса, да оно мало, што им живот даје могу поштовати.

Госпођа Терековица се окрене главу према Марошију.

— Паметном човеку не стоји лепо, да говори као будала.

— Ако ме нећете саслушати...

— Ја сам мислила, да сте већ све изговорили,

— још нисам казао све, треба да знате,да...

— Драги пријатељу, Ви нисте већ више гимназиста, а ја нисам ученица више девојачке школе,

— И мислите...

смешила и нагло

— Мислим да љубав, у томе облику, као што Ви осећате и мислите, само је за веома малољетна бића. Тиме у осталом нећу да дирам нити љубав нити своје млађе пријатеље. Шта више не бих марила, кад би још једаред од шеснаест година могла бити и дршћући од страха и наде могла очекивати...

— Виг На што»

Госпођа Терековица се насмејала:

— Шта знам јаг Па на шта чека човек у добу од шеснаест годинаг На ослобођење, на краљевића, на чаробне витезе, или некад само на писамце ил од једнога реда, које се обично задоцњава. Еј, не говоримо о томе!

— Ви мислите, да човек само у детињском добу може љубити»

— Чак напротив, уверена сам, да што тада осећамо, то и није љубав. Уображење се игра с нами, сан, маштанија. Срце нам је празно и морамо га нечлм испунити, И колико се мучимо,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр ч=>.

док се тај неко не појави. Безпредметна љубав већма истроши, мучнија је од сваке обмане и од сваке друге љубавне болести. Само млада душа је у стању те муке издржати, Али зато је ипак добро бити млад.

— Само треба хтети, бићемо.

— Није него, бићемо. Ви ме већ по године уверавате, да сам ја Ваше душе идеал, небеско, блаженство, земаљска дивота ит. д. Али ја мирно идем по свету, свршавам свој посао, своје дужности, проводим се, а и време ми је дуго, како случај са собом доноси, Ви сте ми већ сто пута доказали, да жена може бити врло ваљана, ако и превари свога мужа, шта више има случајева, прилика, када је по Вашој етикецији управо дужност жене да превари свога мужа. Узмимо на пример, да би усвојила Вашу етикецијуг Шта би казали на то, кад би хладним срцем, здравим разумом једну љубавну комедију играла с Вами» Ушла бих у дело, које само једна мамурна и страсна лудост оправдати може — ако може оправдати Јер и сама имам своју етикецију.

Мароши је мало побледео, устао је сместа м поклонио се.

— Захваљујем Вам на искрености, и збогом.

сад

— Не, драги пријатељу, тако ме не смете оставити, То би ружна и неправедна ствар била, прво ми морате обрећи...

Мароши се намргоди и подигне главу:

— Врло Вас лепо молим, не понижујте ме Од онога тренутка, у којем сте се изјаснили, да ме не волите, будите равнодушни према мојој судбини и мојим осећајима. Хвала вам на саучешћу и

са никаквим поутешним призорима.

сажалењу. И ја држим с Гетеом, који је некој женској у очи казао: „Ако те и волим, шта те се тиче!“

—- Ако то кажете, немате право. Они осећаји, који други својим понашањем изазивају спрам нас, не губе се тако лако. Невидљив, али јак конац спаја нас са душом, која за нами жуди. Верујте мени, да никад није потпуно равнодушна женска према младићу, који њу љуби, Не знам, како та ствар код мушких стоји, али код женских сам потпуно поуздана,

—- Због чега ме нећете онда да саслушате»

— Због тога, јер нећу да ударим главу о зид, За тако што, драги пријатељу, нисам са свим млада, Даље, ма шта држали Ви о мојој