Женски свет

Стр: 204.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бро.

У недељу с другом се Прстеново Ника, Омрзну јој читав свет С њега неверника.

А њојзи се заклињо Небројена реда,

Да не може живети Без њеног погледа !

Па сад тужна Смиљана Горке сузе рони,

Из груди јој узлећу Уздисаји бони. ;

Ох, њојзи је заиста Сињи јад на души, Све јој цвеће клонуло, — Рузмарин се суши!

Пред кућом јој певају Невена и Бојка: „Смиљана је у селу Најгора девојка.

Друга лепша момка јој Преоте девојка Она красна цурица Мијићева Сојка!“

Кидисао јад и јед

На сироту Смиљу,

За час од ње створише Осветницу вилу.

„Убићу га!“ рече кроз Очајно јецање,

„Убићу га, мајко, кад Прође на венчање!

Ево пиштољ, челик тврд, Не зна, шта је шала,

С њим је Божић прослав љо Наш покојни лала.

А ја ћу с њим неверу По сред срца жива, Тане нека неверно Срце му целива 15

# ж ж

Што се више ближи дан (ватовског весеља,

Све то већма свлађује Смиљу немоћ веља.

Од болести орону Њено нежно тело, А од јада увену

Њено лице бело.

Ни дићи се не може Са јастука млада,

Не пиштољем да може Рука да јој влада.

Кидају се младога УКивота јој струне, Чуј, у тешком бунилу Како горко куне:

„Проклет био, неверо, Све ти мрско било, Не имао никада Своје злато мило!“ ж

ж ж Није само Смиљана Несрећна девојка, Горке сузе пролева И Мијића Сојка.

Од када је постала Млада вереница,

Од тада јој осмех још Не озари лица!

Он је богат, ал му још Никад доста злата, Засени га блистав сјај Њезиних дуката.

Запроси је у оца,

Овај му је даде, Тужна Сојка пред оцем На колена паде.

„Родитељу мили мој, Не наваљуј на ме,

Не тражи ми срећу ту, Где не цвати за ме!