Женски свет

Бр. 9,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 207.

п само дјела, а не празне ријечи, свађу и га-

ламу, иначе — не дај Боже, биће доцкан кајање, ако нас вријеме због наше немарности за леђа баци, — Не дајмо да душмани ликују!

Тврдо сам увјерен у бистри и свјесни ерпски дух, да до тога неће доћи; јер као год што море, баш кад најмирније изгледа, почне се наједанпут комешати п покретати бацајући горде таласе на сво стране — показујући своју вилу, снагу и моћ, тако ће и наша браћа и се стре поноситог српског Јалрана показати свијету да иза ове тишине, која је у њих владала, — умију бити вилни и јаки и моћни, када своме народу треба помоћи...

Цијело Орпетво требало-би да помогне ову

нову установу, јер је то српски Дубровник заелужио. За напредак овог интерната јамчи нам свијест Српкиња Дуброгкиња и њезине честите задруге, коју красе ова дична и родољубива. имена: 'Теодора Бошковић, Александра Иванишевић, Гордана Вулетић, Марица. Буквић и Марица Ј. Перовић, оне ће са ерп. свештеником стално водити надзор над интернатом и ученицама. Српкиње Дубровкиње учиниле су своју дужност, а надамо се, да ће оне као и остале Српкиње помоћи и новчано ову корисну уста“ нову.

•Кивиле узорите Српкиње Дубровкиње!

Коњиц у августу 1908.

Родољуб.

И

Дописи.

Чуруг. (Чурушка женска задруга.) Велитанствен и узвишен је задатак, племенита је цељ сваке сженеке задруге. У сваком месту, па и у најмањем, треба да постоји женека добротворна задруга. Она је стожер над женскињем у том месту. Какових беда и невоља, сирома штине и немаштине има у селу, дешава се, да поједина старица бодна и преболна у својој дубокој старости нема залогаја хлеба, а била је целога века свога вредна као кртица; има породила, у којој, када осване благ дан, а брижна мајка са сузним очима устаје са, постеље, болна, гледајући пилиће своје, где мирним сном епавају, а зна кукавица сиња, да нема чиме да их заложи, да нахрани хлебом насушним, па зар и опет није Позвана ту женска добротворна

рука, да утре сузу у оку мајчином, да пружи.

помоћи и јадној мајци и гладној дечици јој. Женска задруга је божанствена установа, јер Христов нас је учио, да гладнога нахранимо, болне посетимо, голе заоденемо — те свете речи Небеенога Учптеља нам су управо цељ задруге ове, Па може ли, је ли позванији ико други, него ли племенито срце мајчино, да притече у помоћ. »Ако си учинио једном од малих, учинио си п мени« — вели Спаситељ наш,

Шре неколико година у нашем великом месту — Чуругу основала се женска задруга. Било је тешкоћа пи напора, али вредни и ува“ жени наш заузимач око подизања женских за“ друга, г. А. Варађанин, је у разговору са овдашњом гђом Видосавом Фуричићком непрестано

подетрекавао, молио, да се заузме, да поради око подизања задруге у Чуругу. Илло је са великом натегом, не може се, не иде, свуда трње — па ипак поред добре воље једнога дана се и код нас оствари. Испочетка је ишло ва натегом, та сваки почетак је тежак и претежак, али издржљивост и добра воља све може. Отворила се задруга. Радо и са осмејком на уснама смо гледале ону веселост на лицу појединих чланица, та за Бога, данас ву и оне равне својим старијим сестрама, које одавна учинише, па раде, помажу и испомажу сиротињу своју.

Мало беше чланица, наступила је малакса. лост, мало је иметка, слабо се даје радити. Наша млада задруга је сустала, па скоро да се

_ разиђе, али што је добро, пропанути неће и не | 56, ,

може, не сме, док српско срце бије у грудима честитих задругарака, ваљаних матера, чврстих и вољних чланица. На екупштинама је закључено, да ове чланице запђу по селу, да позову наше женекиње у чланство, како би задруга јача била. Закључено је, обећало све; али извр-. шено није. За што 2 Само аз нехатовти.

Треба хтети, па да видиш, куд се лети. (ве се може, само када се хоће. Ником ништа, нису говориле наше честите и заузимљиве чланице наиме: гђа докторка, као председница, Евица Илића и вредна благајкиња гђа Мара Б. Берића, пароховица. Пошле су по селу у имућније куће, позивајући наше ратарке у задругу. Па шта биг Њихов труд је уродно лепим пло-