Женски свет

Стр. 206.

ЖЕНСКИ

СВЕТ вр. 9.

Скиде венац невеста, Чим је окитише, А кићени сватови Сви се скаменише. Младожења посрну, А кум га прихвати. — Таке свате још нико, У селу не памти!... Зеле пи Сојка поста Станкова Мила љуба верна, Т. Бечеј, 1896.

~ = у Срећа им је велика, Љубав неизмерна.

А Ника још не стече Друга миленога, Неће можда ни стећи За живота свога!

Кад га види, прошапне Тихим гласом Сојка: „Та није га бадава Проклела девојка!“ Д. Неранџић-Брашованова.

Српски женеки иптернат у Дубровинку.

Драги госп. уредниче!

Знам да ће Вас занимати да Вам се јавим са мога путовања по ерпшекоме Јадрану, гдје вам се бавио мјесец дана, те да Вас извијестим да ву Српкиње Дубровкиње прегле, да сенују женски интернат, који је врло потребан за читаву Боку и Далмацију.

Добротворна Задруга Српкиња Дубровкиња држала је сједницу 14. (27.) јула о. г. Родољу-

бива предсједница госпођа Теодора Бошковић“

на сједници истакла је потребу једног женског интерната, јер школе у чисто српеким селима у покрајини немају женских учитељских енага, а узрок је томе што у Дубровнику нема таквих фамилија, које би држале ученице препарандије, за то су ученице, које долазе у препарандију приморане да станују у кућама католичким и то у таквим, које не обраћају никакву пажњу, или не воде савјестан надзор над њиџа.

Овако стање доводи до посљедица да се српеки родитељи устежу слати своје шћери у препарандију тако да из цијеле покрајине, која броји преко сто хиљада прав. Срба немају него цигде три ученице у препарандији. Ово мора да, доводи у бригу, јер и данас је тако стање да су школе у покрајини принуђене примати за учитељице особе туђе вјере и туђе народности. С тога мисли, да су у првом реду позване Српкиње Задругарке да овој потреби колико им силе допуштају доскоче оснивањем — српског женског интерната. Наравно да се за ово предузеће хоће и новчаних жртава, али без жртава нема предузећа.

Према приликама мисли да не би требао ва вада велики интернат. На почетку би доста било за дванаест ученица, јер за овај број ученица само покућбетво коштало би каквих три

четири хиљиде круна. Ову би своту требало искупити код опћина, добротворних установа и приватних лица, а недостатак би покрила њихова задруга.

Текући годишњи трошак око хране, освјетљења, прања, послуге и остало покривао би се мјесечним доприновом ученица, које би се таксирале свака по 60 круна мјесечно. Опе ученице за које се докаже да су сиромашне, а немају штипендију од годишњих 600 круна за њих би се учинио попуст од 20". На завршет. ку предеједница моли есетре задругарке да поради овога предмета промпеле и поразговоре ве; те послије подужег разговора и претревања би усвојено да је запста потребит у Дубровнику женски интернат; те према томе би једногласно закључено да. ве почетком школске год. 1909 /10, отвори у Дубровнику интернат за 12 ученица. Пошто за ово треба доста предходнога рада, особвто ради сакупља ња новчаних прилога, израде штатута и др. би именоват ужи одбор од два лица и то: г, г. Никола Бабић тајник и поп Сава Барбић, којима се ставља у дужност да одмах приступе раду, а с времена на вријеме да извјешћују управу задруге о евоме успјеху.

Српкиње Дубровкиње не покрећу ово пз своје личне потребе, јер све. дјевојчице из Дубровника имају свој стан код родитеља, али их је на ово нагнала невоља ради општег добра. У часу када Српетву треба највише пстинеског рада и прегнућа, кад је на наш раскомадани народ устала хала и врана, треба да се организована и евјесна Србадија — мушко и женско заложи боље и достојанственије за опште народне ствари, јер вријеме брзо пролази и за собом оставља посљедице евачијег рада. Ко се зна и умије наћи у времену у коме живи, он не може пропасти, Српство од нас дјела хоће