Женски свет

Стр. 210.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

куће, и баш он мора да се деси на шору, кад домаћин пронесе под пазухом погачу — Бож' проети —- балш као точак, и канаве ракије, па се оба мириса слила уједно, те мирише као бовиљак. Ех баш га маме! Но не би он отишао за живу главу док домаћин не рекне: Хајд Оимо преко.

Једном речју, деда Сима се увек нашао на ономе месту, где ракија и вино главну улогу играју. И у таким приликама постајаше тако слаб, да се увек побеђен враћао дома. Но није то тако велика махна, која се не да оправдати јер она крај других врлина ишчезава.

А колико ве пута само заверавао да ју ни окувити неће! Своју годишњу плату, која је износила пунох педесет форината аустр. вред-

ности, гледао је да сачува — као што је говорио — за старост, јер није никако хтео у елучају болести у болници да лежи, вели — да је

његов стриц и умро тамо, Али јест. Та врашка крчма, и он баш преко пута, па како он мало на клупу, а крчмар са великим крњим бокалом. Кључ ве окрете у старој брави, па тек „квр“, а врата се подрумека отворише, затим и опет „Евр а врата се затворише. Деда Сима почне да проклиње и те мајсторе, који наместише подрумска врата са улице, почне да пљуцка, па најзад — устане.

Мисли и мисли, све на једно осмисли, поглади брке, па хајд преко, и тако до подне. Црквени часовник поче да избија, ал не можеш ни набројати, мора да је опет покварен, ма да вије никада ни ваљао. Броји деда-бима — већ му досадило — и упути ве општинској кући, провири у »канцеларију«“ и кад не виде никога од господе, уверен беше, да је подне. Лагано уђе у своју собу, која је одмах до буваре била, отвори дрвено вандуче, које је канапом везивао — јер није имало браве — и почне да броји новце.

Тако је свагда радио, кад год би из крчме дошао. Затим би незадовољно капинуо главом и прошаптао: никад више.

Ето и зиме, кожух и опаклију треба окрпити, а богме мајстор Мита без три банке неће ни иглом убости. Па тек чизме... па духан...

Тако би деда-бима вазда сам разговарао. Једном га затекох крај сандучета, које беше широм отворено, могла сам га до најмање ситнице посматрати.

Боже благи! Каквих ти ту ствари није било. „Лула целих и покрханих, камиша кратких и дугачких, клинова разне величине, дуванкеса, плетених и кожних и разних других ствари. Цела збирка. Но међу осталим, упаде ми у очи једна лепо извезена. девојачка марама. Загледах се. Но у тај мах опази ме деда-бима, скочи и затвори сандуче, та у њега још нико за ових тридесет и пет година завирио није. С тога су многи држали, да у њему мора бити доста новца, кад га тако чува.

Каква је то махрама, — упитах га. Но он ми не рече ништа, махну руком и дубоко уздану.

Сад ми дође јасно, зашто се није никада женио, та и он је био млад, и њега су девојке бегенисале, шта није радила Перса Драгићева да га занесе, све је врачаре редом обишла, и ни једна јој није помогла.

Сима је није ни гледао, ма да је била и млада, лепа и богата удовица — јер је свагда

говорио, да се неће никада женити, но узрока није казивао.

Та махрама — мислида сам — стајала је свакако у вези са његовом прошлошћу. Молила вам га више шута, и увек ми је молбу одбио. Но једнога дана — када и опет понових жељу —- узе ме за руку, одведе ме до клупе, седе а и мени показа, да то исто учиним. Као што внаш — поче тихо — ја сам из Бачке из свела К, Рано вам остао спроче, било ми је девет година. Свога рођенога нисам имао, до једног даљњег ујака, код кога се понудох да служим за хлеб и одело.

„Доста сам рђаво живео, те године беху најгоре за мене. Постао вам старији, разборитији, па и тада човек кадгод погреши, те ме је ујак често карао. У селу ву ме сви волели, неђу да се хвалим —- био сам вредан и веран, па није ни чудо.

Једне ноћи чувао ја овце, па мало заспао, а оне мало по мало те одоше у жито Жике Антића. На моју неерећу наиђу субаше, те отерају овце у обор, а кад се ја пробудих — · нема оваца. Тражио вам их у свем атару, нема их,а ја жал лостан хајд кући.

Провирим у обор а овце у њему. Капија забрављена, нисам се могао помоћи.

„Лепо ће ме ујак дочекати док му кажем помислим, и почнем бројати, колико ће морати платити субашама за потрицу. Уплашио се ја