Женски свет

Бр. 10,

. ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 221.

Што се тече морала, Српкиње су још па тријархално чедне и поштене. Ја верујем да неха поштеније жене сд Српкиње. Џем урсђених склоности за то и јаког моралног васпитања, које се у свама српским кућама добија, то долази и отуда, што српска жена мора много да ради, много да се мучи им брипе, те пре времена морално сазре. Наша је земља демократека. Ми немамо аристокрације, немамо великих богаташа, ше немамо оне бестослене, нерадне и раскошне жене, која често из дуга времена греши.

без разлике сталежа,

А немамо ни оне врсте Ибзенових жена, које хоће да живе за себе, да живе као јединке, које с правом траже срећу даље, ако је нису у својој кући нашле. Код нас нема Ибзенових ни Ребека ни Хеда Габлер.

Сем тога и та околност што скоро у свакој кући српској има деце и што је Српкиња у првом реду мати, п, тек онда жена и супруга, чува је, да не мисли много на себе и своја лична задовољства.

(Свршиће ве.)

ЈЕДАОЈ ГРАИЊИ,

Када је Платон с богом младости Овога света славио крас,

Небо је плаво пуно радости

Још онда љупко грлило нас.

А ти на крилу мајске зорице, Млада ко роса, сневаше рај; И беше слика горде царице,

Трепташе као небесни сјај.

Горица листом мило дркташе, Пресладак беше пољубац твој; Славујак песме дивно певаше: Ти беше зора, идеал мој!

Ја сам ти песме благо певао, Као извору живота мог,

На страсну љубав нисам гледао, Крај целе и славе и сјаја твог...

Али нас Амор стрелом устрели, И у грех страсни падосмо ми, Опроштај за то нисмо узели:

А ко је грешник, кад тако биг...

Ето, због тога, пролетњи цвете, (Облачно небо покрива нас; Ето, због тога, небесни свете, Венерин лепи умире глас.

Гркиња лепа, Фидија тражи, Нека у стени твој реже лик; А моје срце више не дражи: Ја небо љубим и дивни слик.

1901, окт: 1.

Чед. М. Шљивић.

“=

ДдоОопПпиИисиИ.

Тур. Бечеј. (Дочек г. епископа Летића). Имали смо ретку, веома ретку славу, био нам је наш високопреосвећени г. др. Георгије Летаћ 2. септембра о. г. Дошао нам је из Врањева, ујутру после 9 сахата, дочекан од силног народа и преко 80 коњаника. Чам је стигао, ушао је управо у свету цркву. У цркви га је поздравио т.бечејски парох Партеније

Сивчев, а после поздрава је ЈЊегово Високопреосвештенство држало леп и поучан говор, говор који је био мелем за несретне, а поука за сваког. ЈЊегово Високопреосвештенство је веома леп утисак учинио на сав народ. ЈЊегово благо, ле. по лице, његове паметне речи, нв ће се никад избрисати из наше успомене. После говора отпраћен је са свитом