Женски свет

Стр« 228,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

заједно у парохов дом, где је примао корпорације, међу којима пи нашу женску Добротворну Задругу, коју су заступале председница, потпредседница, четири одборкиње и друштвени тајник, г. др. Б. Давидовић, који је Његово Васокопрвосвештенство и поздравио у име задруге. Његово Високопреосвештенство нас је врло љубазно примило, и на речи друштвеног тајника, веома милостиво лепо

Како

Тешко ли је у туђини, Тамо немаш куће своје, Свуд је туђе лево, десно, У туђини свуд је тјесно; Тамо нема ништа твоје.

Туђ је камен, дрво туђе, Туђа гора, туђа вода. Тамо нема ниђе стана Да те прими спротана; Тамо нема твога рода.

Тамо нећет, чути пјесме Завичаја премилога. Тамо, ђе су туђи краји, Твоји боли, уздисаји Неће наћи друга свога.

одговорио. Изјавио је, да живо прати рад женских задруга и да ревносно чита »ЖЖенски (Свет« и наговестио је, да би пошто по то ваљало склопити савез женсвих задруга, и да би ваљало поново покушати, можда би сад ишло. У таком разговору ва држао нас је г. епископ дуже од свију корпорација. Бог милостиви нека га дуго поживи! К. С.

је у туђини“

Тамо немаш оца, мајке, Да ти шире руке своје; Тамо немаш родитеља; Празна ти је тамо жеља; Све је туђе, ништа твоје.

Тамо немаш миле сеје,

Да дочека брата свога; |

Тамо немаш мила брата, о“ актом Да му паднеш око врата

Тамо нема никог твога.

Тамо немаш ништа бранит, Там' не можеш славан бити. И кад умреш — худе среће Тамо теби нико неће Ни свијеће запалити. Љубомир А. Булатовић.

„О раскиданег срца“. И САД —

јест, ја у сну сваке ноћи Гледам твоје лјепо лице,

И шапћем ти болним гласом: Невјернице, невјернице.

А када се од сна пренем, Задрхћу ми срца жице. И ја будан прошапућем: Невјернице, невјернице.

Кишна јесен већ је стигла, Југу крећу ластавице, Можда ће те видјет тамо, Невјернице, невјернице.

Па зато ја болним оком Пратим ове мале тице,

По њима ти поздрав шаљем, Невјернице, невјернице!

~