Женски свет

Стра 242,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр 11

мисли, што су многе Српкиње схваћале, жељеле и осјећале. „УКенски Свијет“ апелира на све Српкиње, особито на Жен ске Задруге, да се одазову, да своју рекну. Како да се не одобри онаки пред. лог, како да не порадимо заједнички, да се и оствари та идеја, која је не само лајепа, него нужна и корисна. На жалост, наш једини „Женски Свијет“ схваћамо колико је мален, ипак многа Српкиња примала га је, мислим, увјек у нади, да ће доћи дан, кад ће се и он подићи, кад ће одговорити данашњим захтјевима и потребама, кад ће стати упоред с листовима напреднијих народа. Наша Книнска Женска Задруга, и ако премлада и на почетку свога рада, ипак схваћа важност предлога г. М. Вујића. На данашњој сједници, на предлог управе, претресало се је, како и којим начином да се помогне, е да „Женски Свијет“ излази чешће, опширнији и с бољом садржином Присутне чланице једнотласно одобрише предлог г. М. Вујића, у нади, да ће се моћи и остварити, закључиле су следеће: да се из нашег фонда даје будућем листу годишња припомоћ од 50 круна; присутне чланице обвезују се и унапријед примати лист и при евентуалном повишку цјене, да ћеи унапријед УКенска Задруга за свој рачун претплатити исти број чланица као и до сада и да ће се свака задругарица старати, да што више претплатника нађе. Наравно, све ово, ако будући лист буде одговарао у главноме програму г. М. Ву. јића.

У нади, да ће и друге задруге учи: нити према својим силама све што могу, е да се оствари ова племенита идеја, желимо најбољега успјеха.

С овобитим поштовањем Вукосава Боглић, предеједница.

2. Из Голубинаца. товани Т

У четвртом броју „УКенског Света“ од о. г. изнели сте писмо, које се тиче свију Српкиња, а у коме се говори о проширењу нашег органа „УЖенског Света“. Ту сте у првом реду умолили Уенске

уредниме ! ра

Задруге Српкиња, да о томе изрекну своје мишљење.

Одбор Добротворне Задруге Српкиња у Голубинцима у седници својој од 1. септембра о. г. расправљао је о том питању и донео решење:

нека „Женски Свет“ рој основи;

ми се обвезујемо слати одређени годишњи принос у фонд за издржавање свог органа ;

вољне смо држати лист и уз повишену цену и бринути се, да му прикупимо што више претплатника;

усвајамо програм г. М. Вујића, све до тачке, која говори о увађању илустрација, јер се бојимо, да би тога ради лист морао знатно поскупити;

држимо, да би се цена листу смела подвостручити, али не и више подићи;

молимо, да се код увађања рубрике о женским ручним радовима и шивењу ха. љина и рубља, предузме правац, који би служио ширењу и усавршавању женских српских народних рукотворина и српске народне ношње, а сузбијању моде.

(Ово своје решење одбор ће изнети пред своју главну скупштину, и нада се, да ће оно бити одобрено.

Размишљали смо и о предлогу г. дра Н. Милутиновића, којим он упућује До: бротвсрне Задруге Српкиња на сједињен рад — на рад „за опћу корист, а ко: јим би наше задруге дошле до ближег међусобног дотицаја.

Ту реч г. дра Милутиновића високо ценимо; и тим више жалимо, што не можемо бити међу првима, које ће поћи за вредном Добротворном Задругом Српкиња Новосаткиња и тај предлог прихватити.

Ми то за сад не можемо, а тешко ћемо скоро моћи. Задруга нам слаби — све због ситних личних размирица. Чланарина је једини доходак, који је ове године ушао у задружну благајну; о приређивању какве забаве не може бити ни говора. И како да се у тако тешким приликама усудимо обећати, да ћемо из наше благајне слати извесну своту за опћу народну ко рист, или да ћемо сваке године приредити по једно »народно вече«>

проради на ши-