Женски свет

Бр. 11.

ЖЕНСКИ СВЕТ

(стр. 243.

То не смемо обећати; али смемо обе ћати: да ћемо и даље свим силама радити, да загругу нашу сачувамо од пропасти, да је унапредимо и омогућимо јој учешће у том лепом, великом задатку у раду за опћу корист српскога на рода.

У име одбора Добротворне Задруге Орпкиња у Голубинцима:

Милица Николајевић, председница.

83. Из Бањалуке. (блавно уредништиво !

После увода и навода за које чланице шаље претплату, додаје ово:

Што се тиче питања и одговора за проширење листа за идућу годину, ја мислим, да би се могло отпочети т. ј. ја то говорим за мене, а тако исто за већину од ових горњих претплатника. ја мислим, ко има љубави за српску књижевност, а уз то се навикне један лист држати, ту онда не ће никад жалити 3—4 круне више платити, особито жене за „Женски Свет“, тај једини наш лист (осим Србије). Дакле, кад-би сва друга мјеста, т. ј. већина претплатника, обећали заузети се, то Вам ја исто обричем, па желим, да се и испуни здрава замисао г. М. Вујића.

Ордачан поздрав од поштоватељке Јованке С. Милошевић.

4 Из Београда. гТосподине Варађанине!

После увода и приватних обавештаја, наставила је своје мисли и жеље, на ве лику жалост, сад већ покојна г-ђа Јелена Стојана Новаковића овако: |

Прочитала сам с пажњом писмо г. пароха М. Вујића из Мале Маргите, упућено уредништву листа „УКенски Свет“ и морам Вам рећи, т. ј. написати коју реч, како ја о томе мислим.

У мене има много конзервативног духа, те с тога сваку новину с резервом пропраћам и нерадо упуштам оно, што је већ стечено и добро. Предлог је пун родољубља од стране пречаснога пароха, али бисе могао остварити само приходом десет пута већим него садањим, којим још

млада »женска друштва« располажу; или кад би се легатом племенитих људи осигурао опстанак великог женског листа.

Докле то не би било, задовољите се и чувајте овај лист, који благодарећи вама и вредним чланицама женске задруге, пржи се свагда на висини и одговара потпуно својој задаћи. У њему има белетристике, има поуке и извештаја о раду разних задруга. Ово је последње најважније, да би се изнело на јавност и сазнало, шта се где ради међу Српкињама и ко лико се ради.

Кад се то прочита у местима где нема задруге, помислиће многа Српкиња: „Па гле, зар се не би и код нас могло образовати такво друштво, па да и ми чинимо добра нашему подмлатку као што чине наше остале сестре»“ Овим извештајима треба поклањати пажњу, макар да би уредништво морало каткад дати који лист више, да се не би доцкан наштампало.

Уредништво је врло лепо пропратило писмо г. пароха Вујића и изјавило, како се осећа потреба: „да се лист повећа и да се попуни стварима, које засецају у друштвени и домаћи живот нашег женског света.“ Али је обим свега тога огроман и не би се могао извршити без јаких средстава; а уз то би требао још и ве- · лики редакциони одбор, који би се тешко саставио, узимајући у обзир, да је свака домаћица и својом кућом доста обвезана.

Како се потреба задругарства све више осећа међу нашим ваљаним Српкињама, може бити, да би требао још један лист мањега формата, да излази у Панчеву или у Сомбору, у коме би могли излазити повећи дописи о кретању и раду добротворних друштава; јер као што сам напоменула, та су извешћа врло важна, макар да по себи изгледају неинтересна за публику изван женских задруга.

Од прихода, које вредне чланице прикупљају на славама и забавама, могло би се од вишка на библиотеку употребити. Код сваке задруге да се почне књига по књига прикупљати, хигијенске ио народноме здрављу и домаћинству — на првоме месту. Том би се библиотеком — осим чланица — користили још и ђаци одра-