Женски свет

Бри 12:

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 209.

лено и вечито ће остати међу католицима Крашованима. Турци су владали у Банату од 1558. до 1718., евега 160 година, те су се Крашовани за 115 година пре Турака доселили“ Тиме се ето и из уста самога народа мами касно данас чује историјска истина, која нам даје права, да ту браћу нашу као евоје пригрлимо. Али не само старе српске обичаје, које и ми негујемо, него и евоју народну ношњусу Крашовани сачували, коју смо ми у Бачкој и Банату забацили, и то је оно, што нас овде нарочито занима и на што хоћу да скренем пажњу наших Српкиња. По њојзи они јако одударају од своје румунске околине, а ево, како ту ношњу г. Бирта приказује:

»Одело овога народа састоји се из домаћих рукотворина. Платно се преде, тка и бели од лана и кудеље, коју сами производе, уз додатке „УМањетрагп-а, МиПсагп-а и ВашттоПе.“ Оукно од домаће вуне такође сами ткају, у ваљаоници ваљају, п од тога праве сељачки шавци чакшире п „лајберл -е (прелуке) са обилним украсима од гајтана. Сав украс се састоји из самих кретића, што православно хришћанство подсећа на старе креташке војне, када је еваки хришћанин, који је прешао из незнабоштва, сзначен бивао кретом на леђима. Њабанице се редовно купују (код абаџија), а кожухе праве ћурчије од овче коже. Младе жене носе обично до десете им године удадбе, ако не наступи жалост међутим, црвене двороге капе (керпе- крпе), које откају саме од памука, финога берлинера и свиле са сребрним и златним жицама. Те се капе повле покрију врло лепим и финим обојеним купљеним евиленим или вуненим марамама од вуне мерино-оваца. Старије жене носе беле двороге капе на глави са белим или жутим евиленим или већином вуненим марамама, које само ноћу скидају са главе. Сукње (кеце) саме ткају од бојене пређе, а за време жалости епремају их од сасвим црне вуне. Појасеви (канице) ткају се од врло финога берлинера, па се свилом податкивају. Обућа је и женскињу радним даном опанци, а недељом и свецем носе ципеле. Прслуци („пептари, уклопачи, грудеши ) праве се од сасвим беле овче коже, украшени су црном огрлицом и разним црвеним шарама од ире. Тако

исто и кожухе спремају Бурчије, а њих зими носе као горњу одећу.“

Осим тога мушкарци носе гаће и дугачке кошуље, које се украшавају лепим везом сваке врете. Кад се обувају у опанке, онда носе обојке (објала) п женекиње и мушки, и то беде и „ер: ске“ — ишаране, али женскиње само „српске. Тако их баш они зову. Карактеристичне су женске сукње, које нису уздуж сашивене, него се носе из једне поле тако, да их женекиње обмота око паса па до испод колена и око паса привежу их шареном тканицом. Испод колена до преко чланака види се везена или клечана кошуља. Тканице носе и женскиње и мушкарци. Тканице, кеце, објала и крпе у женскиња највише упадају странцу у очи као карактеристика крашованске ношње.

Да напоменем овде још дг се одело, нарочито лепе везене и украшене к. зе, чувају у кући са колена на колено као део женскога блага, па се налази таких старих још од пре 100 годива, н. пр. у једне породице у Крашову, која се зове Удовица, те се на њима може проучавати донекле и историја народнога веза у Крашована, па тим лакше хватати веза са вевом у Орпкиња.

Ето дакле и то је скривено благо народно —- српеко, те овим обраћам пажњу на њ нарочито нашим интелигентним Српкињама, међу њима у првоме реду врпеким учитељица, од којих многе одлазе на летњиковање у Штајердорф, а могле би то исто да учине и међу Крашованима, чији је крај својом лепотом занео и г. др. Симоновића, да ме преклиње да учим фотографарати, пре него што пођем међу Крашоване. Али када већ евој у српском народу заелужени новац троше међу Немцима у Штајердорфу, нека учине бар толико ерпекој народној ствари, да се за неколико чавова и без великог трошка спусте преко Анине до Крашове, одакле као по врту може човек одшетати до осталих села, те нека тамо побележе и проуче ово благо

народно, које ће нас за цело још једном споном

везати за ову, као што вели честити старина г. Теодор Бирта — „етару — стару изгубљену и опет најдену браћу српеког народа.“

Том приликом препоручујем свакоме походнику Крашована да не пропусти да оде до ро-