Женски свет

више маха и очи засузише. Уживао сам што је домакица била онолико задовољна, што је у своме дому видела просвећену косовску Српчад. Уживао сам безмерно, што ће Косовке понети лепу успомену. Радовао сам се што сам држао, да је мој добри, али јадни Младен, бар за тренутак заборавио у нашем друштву на своју страхотну несрећу, која га је недавно саашла смрћу узорнога сина Марка, бив. медецинара ипредседника српског академског друштва ~3ope u у Бечу. Одмах до дома госпође Стаке дом је Младенов. Почех то објашњавати путницама, а Младен, који тек излазаше из дома Госпођина, довикну: „Војводо"), стани, бар ти знаш, по Богу брате, да та кућа није научила да се поред ње гази; она је увек свакоме отворена, а нарочито таквим намерницима. Ја желим, ја молим, ја хоћу да свратитеГ Захваљивали смо и објашњивали смо у колико треба да смо у Лозници, али се Младенова морала послушати. *) Тако ме је Мђзден прозвао.

У Младенову дому дворнице простране и намештене као и у Госпође Стаке. 0 зиду велика живописна слика Марка, оца Младенова, а према њој, тако|>е у природној величини слика Марка, скоро упокојеног сина Младенова. Понудише нам разне посластице, а уз њих вино и ракију из оне године када се и Младенов син Марко родио. „Пувао сам то за Маркову свадбу. Сад сам отворно да почастим вас и да пијемо за покој његове ду ше: здрави да сте и добро ми дошли“ рече пригушевим гласом Младен, па додаде: „Е, да ме овака зла коб не снађе, остали би сте ви овде код меие дан-два, али још не могу своју жалост да савладам“.... Младен је плакао и дворио госте. Хтели омо да га тешимо, али плакасмо и ми... Да се оиишу свп утисци које понесмо из домова Госпође Стаке и Младенова, морала бп се написати читава књига. (Свршиће се.)

Допис и.

Стапар. Добротворна Задруга Српкиња у Стапару, одржала је своје друго Село у недељу 17. децембра 1911. Сбло је било добро посећено. На позив врле гђе председнице, В. Милић, поздравила је присутне лепим говором гђа М. Тшрилова забавиља нагласивши, шта је позив жене а поглавито матере у данашње доба. Надовезала је како да васпитају своју децу,' и да упућују на све, што је добро и племенито, и да им још од колевке омиле веру, језик и име српско. После тог говора прочитала им је из Здравља чланак »о дифтерији«, разложивши опасност ове болести и саветујући им да у случају напасти исте да се одмах обрате на лекара За овим је читала гђа М Влашкалић, учитељица, о васпитању и казни деце, што су присутне са пажњом саслушале.

Напослетку је гђца Р. Мрђенова учитсљица читала приповетку А Дачића: »Сад ми кућа пева« коју су такође присутне са великим интересовањем слушале. Врла гђа председница захвалила се по том присутнима на лепом одзиву, те се разиђосмо у добром расположењу са жељом, да се овака Сбла и на даље одрже, како би се наше миле Српкиње што више користиле, прикупљајући знања и примајући добре савете. Мора се признати, да наша задруга и ако је почетница, ипак је за годину дана свога делања, показала, колико joj на срцу лежи напредак Српства и коракнула је врло лепо напред како морално тако и материјално. Зато велим: само сложно напред миле Српкиње, јер прегаоцу Бог помаже! Чланица.

*><-

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр, 1