Женски свет

Србе шегрте, који су код нае. Свега их има 28-оро и то: 19 привредникових шегрта, а 9 од београдског трговачког удружења. Над свима води редован надзор њихов повереник, протојереј Стеван Чампраг, епарх. бележник, а уједно и председник друштва Јавора. Бзеговим заузимањем о. г. скупило се свега 62 К за награђивање тих шегрта приликом Бадњег вечера. Имена тих племенитих приложника јесу ово: удов. Амалија МалаЛ, Душа др. Младена Matfapeeufia, уд. Марија ЈанковиЛ и јером. Доситеј ПоиовиК свако по 10 К. Др. Ника Жгњашовић 5 К. Стеван ВујиИ, уд. Ана Пачариз и уд. Јулка Вирш свака по 4 К. Јолан Пииерковић 3 К и уд. Ема ПииерковиЛ 2 К. Од овог новца награђено је 8 привредникових и 5 београдских шегрта. После тог су питомци добили праву Бадњи данску срп. вечеру. Као праве, рођене матере, спремале су вечеру и послуживале су децу ове племените гђе: уд. Ана Николић, уд. Јелена Брукмилер и уд. Софија Палфи . Испомагале су их у послуживању гђце: Јулка и Паула Милутиновић. Оеим вечере подењено је деци: ораха, смокава, поморавџе и сваком по 1 божићњи колач. На лицу ове сироте дечице видело се оно блажено осећање, да су и у туђини имала свој Божић. Ово рајско осећање, да нису напуштена ни у овој даљини од својих родитеља, била ]е најтоплија и најречитија благодарност свима овим племенитим Србима и Српкињама на оној њиховој доброти, коју су, било чиме, указали овим Српчићима у туђини. Сутра дан после службе, раздељено им је још много посластица, што су им донеле многе овдашње гђе, да им засладе оне горке дане, што их деца осећају, када ове благе дане не могу да проведу поред својих »милих«. Ето, тако су провели иаши Српчићи Бадње вече у Јавору. * * * Осим ове, чисто хумане, врши Јавор и своју родољубиву мисију. На својим редовним недељним састанцима (понедељвиком и четвртком) чланови се разоноде сриским (ово је код нае важно!) разговором, песмом, свирком и читањем. Јавор је за овд. Србе, као оно бистри планински поток, на ком се одмара и снажи у туђини заморена српска душа. Но, осим овог свог сталног и давнашњег програма, Јавор је проширио свој делокруг тиме, што је почео да приређује и т. зв. нар. села. Ово је нарочито нотребно за нас, који би олако могли подлећи туђем утецају. Осећајући ту своју невољу, други дан Божића је приређен један састанак за што ширу публику. Председник Јавора, протој. Стеван Нампраг држао је предавање о здрављу. Гово" рио је о ваздуху, води и о храни, као о трима најглавнијим потребама за живот. За тим је м. учитељ Лаза Терзин прочитао приповетку: „Пр ви пут с оцем на јутрење« од Л. К. Лазаревића. После је, уз пратњу др. Александра Кре-

чаревића на гласовиру, певао неколико уметничких и народних песама овд. црквени појац: Михајло Ердељан. На састанку је било до 200 Срба, који су сви били потпуно задовољни, јер су се тако осећали, као да су у сред Нова Сада. Цруги састанак ]е заказан за Три Јарарха. Ми смо тврдо уверени, да ће одзив бити још бољи. Но, надамо се, да ни сам програм не ће заостати иза програма првог цашег састанка. Ето, тако врши Јавор сво]у родољубиву мисију. * * * Да би Јавор пружио својим члановима и саме разоноде, у вече на нову годину приређено је једцс пријатељско вече са музиком. Ту су нам, изненада, дошли гости: иноверци из места. Тако су се добро провели, да су нас, скоро, »претукли« својим хиперхвалама. * * Ма како да је Св. Андреја удаљена од срца Српства, опет за то, у многом чему је овдашње Српство тако свесно, да би то доста било и за наша највећа српска места. Да вам се женска деца не би отуђивала од своје српске школе, из круга јаворових чланица скупило се неколико родољубивих Српкиња, које својевољно поучавају нашу женску гаколску дечицу ручном раду. Тако се, ето, ]ача углед овдашње српске основне школе, да ни у том не заостане иза осталих месних основних школа. А колко то вреди за нас Србе, то је, бар, лако појмити. Поред овако ретко пријатних прилика, ни]е, онда, ни чудо, што се и сама школа труди, да се покаже достојном оне ретко велике пажње, коју ужива у очима месног Српства. Ето, тако је и сад о св. Сави после подне приређена једна скромна школска свечаност. Било је ту: дечјих декламација; певања родољубивих песама у 2 гласа; дечји позоришни комад и 4 живе слике (4 годишња доба.) Све је ово испало на опће задовољство, да је се та дечја свечавост поново одржала и сутра дан, пред, дупком пуно натученом публиком овдашњег Српства. Овом приликом морамо нешто нарочито истаћи. Приликом ове свечаности стављена је једна затворена »пиксла« »каса«, у коју је метнуо, ко ie хтео и шта је хтео. Скупило се свега 31 К и 37 п. Тај новац је намењен и предат је фонду за издржавање овоепарх. сиромашних српских основних школа. Ето, тако је олако, без икаквог већег оптерећавања и пумповања скупљена скромна свотица за тако племениту али и ]ако актуалну народну потребу. То исто би се могло учинити и у другим опћинама. Шта би се тек могло скупити по нашим већим опћинама! У опће, нема те опћине, па ма како сиромашна била, где се за српске школе не би могла скупити ма и најмања свота. Само се не треба

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

37