Женски свет

устручавати, нит би се смело у напред прорицати зло. Треба само покушати, па бити задовољан, ма и са најмањим дарком. Од многих мрвица скупиће се доста, ал само онда, ако сви дамо. За то, све опћине би требале тако да прославе св. Саву. Боље, лепше, паметније и »српскије« (мало необична реч!) нит можемо, а и не треба да га славимо. За то: на посао Срби учитељи! На дан св. Саве радимо за његове аманете, за наше срп. школе! Само такове славе су праве славе. Колко је Св. Андреја прожета тиме, да је помагање школа данас наше најакутније питање, види се по томе, што се спремамо још и за. једну велику забаву, која ће се приредити о Сретењу, а у корист потпомагања овоепарх. сиромашних срп. школа. Како ће бити, видећемо. Ми се надамо најбољем одзиву.

Ето, драги г. уредниче, то је оно, што сам имао, да Вам кажем о овој маленој, ал свесној срп. ооћини. Мало нас је; једва нешто преко 600! Но, опет за то, кад се само хоће, може се и онда, кад нас је мало. Ми са задовољством гледамо билансу свог народног рада. У овој леденој туђини, ова шака људи, доста је, кад само и живи, а не још да би смели ма и помислити на друго што. Но, хвала буди, нашој лепој елози, док год она буде међу вама, дотле ћемо Вам се још који пут моћи јавити са овако скромном китом корисног и евесног народног рада у корист јачања свести и живљег кретања овдашњег Српства. Захваљуlући Вам се на свесрдном гостопримству у цењ. листу, молимо Вае, да примите нашу усрдну благодарност и топло ерпеко поздравље. ,***+*+, - ■

Рад добротворних задруга Српкиња.

Вуковар.

Ова задруга одржала је своју редовну главну скупштину 9. (22.) јуна 1911. под председањем друштвене председнице гђе Ангелине Петровић рођене пл. Рогулић. Из извештаја о раду одбора у год. 1910, што га је тајник поднео главној скупштини види се, да ова задруга у тишини, не дајући од себе у јавности много гласа, врши достојно своју хуманитарну дужност, а из благајничког извештаја се види, да задруга добро и материјално стоји, премда око 100 К месечно на месне сироте редовите потпоре издаје. Тајнички извештај гласи: Славна скупштино! Прошло је већ двадесет и две године, како ова задруга часно врши своју хуманитарну задаћу правилима постављену; потпомаже сиротињу у месту, одева сиромашну школску децу и подупире разне добротворне инштитуције у српском народу. И у години 1910. извршила је ова задруга достојно своју дужност. Да је ова задруга могла и 1910, као и досадањих година утирати сузу сиротињску, иде хвала у првом реду њеним чланицама које су се ухватиле у сестринско коло задругино и радо давале од свога обиља свој обол овој хуманитарноЈ институцији У години 1910. имала је ова задруга 7 почасних чланица и чланова, 114 редовних чланица, 9 добротвора и 34 подупирућа члана. Задруга има 1 почасног члана, 4 редовне чланице, 1 добротвора и 1 помагача више него прошле године.

Међу онима, који су престали бити чланови зздруге има их, којима је узрок премештај или преселење, а двоје су умрли, а то су: Даница Симић и Јосип Франковић. Живим својим члановима изражава и одаје задруга хвалу и кличе им: „живили“, а упокојеним нека је слава и вечна успомена. (Слава им!) Важнији закључци управног одбора 1910. године јесу: У 24 јануара одржаној одборској седници закључено је, да код изложбе женских ручних радова у Прагу и наша задруга суделује, да гђе одборнице прикупе излошке из места и околине и пошаљу у Руму, одакле су се сви српски излошци комулативно послали у Праг, а за извршење тог потхвата вотирано је 30 К. Ова је задруга учествовала, заступана својом изасланицом, на конференцији свих Српских женских добротворних задруга у Срему у Митровици 4 (17) фебруара, где је поникла идеја о организацији и удружењу свих Српских жен. добр. задруга која је замисао и реализирана оснутком „Савеза Српкиња као задруга“ са седиштем у Загребу. Наша задруга је приступила као члан тога Савеза, уписавши одмах 4 удела, а касније их је попунила на 10 удела. Осим издавања редовне месечне потпоре на 19 сирота из места и вотирања износа од 200 К за одело сиромашној школској деци потпомогла је наша задруга и друге хуманитарне институције на страни. Тако је и ове године послаласвој редовни прилог »Привреднику« за намештање шегрта. Дала је прилог 10 К Интернат

38

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 2.