Женски свет

опште стајао је морал на високом ступњу. За цара Душана веле, да је био највећи и најлепши човек свога доба. Образовао се у Цариграду и оженио се са грчком принцезом. Па и синови властелински слати су у Грчку на васпитање, а ћеркама су доводили Гркиње за учитељице. И отуд онај велики уплив византијске културе на Србију. Цар Душан беше женијалан државник и војсковођа, па много се заузимао и за науку и уметност, а пре свега био је велик човекољуб у најплеменитијем смислу те речи. Умро је у најлепшем мушком добу, године 1355. Веле, да га је отровао неки Грк у близини Цариграда, докле је био продро са својом победоносном војском. Иза цара Душана остао је само један син, царевић Урош, који доживе тек двадесету годину те с њиме се угаси моГна лоза Немањића. Са азијатском најездом у Европу и освајањем Грчке поче мало по мало да опада и културни живот у Срба. У великој битци на Косову Пољу године 1389. би последњи српски цар Лазар од Турака заробљен и погубљен. У тој битци сломила се снага српскога народа и држава потпаде под Турке. Пет стотина година је стењао од целог света остављени српски народ под азијским јармом, под тиранијом, какву је само турски фанатизам могао измислити. С каквом охолошГу и с какве висине гледа Запад на балканске народе, на оне, који сузбише бучну бујицу, што хтеде поплавити Европу! С тога не треба да се узноси Запад, јер онај, који је први кремен о кремен рибао, да му неки облик даде, први је потекао длетом, које је после истесало Минерву и све оне мраморне ремеке Партенона, те српски народ може с правом рећи, да су крваве лешине његових предака биле прве сГепенице, по којима је узлетела западна култура суседних држава. Историја света је неумитан судија свету. Продирањем Турака према Западу доби и Балкан други изглед. Српска царевина распаде се на

пашалуке а сваки паша беше неограничен господар у својој области, само је морао слушати султана. Али међу пашама беше правих крвопија и народ се овда онда дизао против тих хијена, али како беше лишен оружја, могли су се ти устанци држати само кратко време. Сваки такав устанак само је повећао свирепост у Турчина. Тек под Карађорђем, дедом садањег краља Петра, пође за руком те сузбише Турке у неколико битака, али то беху очајнички бојеви. Борило се анџарима, ножевима и косама. Топове су градили од дрвета а пунили их Јкомадима гвожђа, јер џебане нису имали. Још је много, много крви и суза проливено, докле признадоше један део Србије за турску вазалну државу и Милоша Обреновића за кнеза владара. Али тек под његовим сином, кнезом Михаилом, доби Србија своју независност године 1867. Како се ова малена земља, овај малени народ за тако кратко време културно развио, мора му.свако, ко ондашње прилике познаје, одати најдубље признање. У краљевини Србији одговара школство модерним захтевима. Женскињу су приступачне све.школе па и свенаучиште у Београду. Њих кад сврше, добивају одлични ученици и ученице државне стипендије за даље образовање на страни. Женски лечници нису реткост у Србији. Др. Драга Љочић лечи више од тридесет година и здраво је вешта у женским болестима. Она је била први женски лечник не само на Балкану него и у Аустро-Угарској. Женске су онде и варошки инџинири и намештене су и по разним уредима и канцеларијама на пошти, телеграфу и телефону по целој земљи. Свака варошица има своју женску задругу, најстарија и највећа постоји у Београду већ својих 40 година. Ова задруга издржава једну школу, у којој се 200 сиромашних девојчица уче свима женским пословима. Има и своју mensa academica за 130 ђака, који добијају ручак и вечеру за по франка. Кухињске послове обављају девојчице из радничке школе. Осим тога

Бр. 5. ЖННСКИ CBŁf