Женски свет

шта запазила кроз ту школу живота, али не умем све да опишем и не СМем све да искажем, јер би ме каменицама дочекали гледајући све то, дошло ми је колко пута да јаукнем: „За Бога, људи“, где сте скрили човека?! Шта сте урадили са срцем и душом његовом? Куда сте скрили истину? Куда сте скрили тај прави квасац, којим треба да подмесимо оно тесто, што се васиишање зове?“ Али сам се бојала њих, бојала сам се тих „људи“, које је братска мржња избезумила и ћутала сам. Бојим их Се и сада и не пишем ово њима. Вама пишем српске матере. Отворите уши, отворите душе и срца ваша, да ово семе, које Вам бацам, падне на здрава места, па да донесе плода. Послушајте ме та и ја сам мати: и као што желим, да моји синови буду прави људи и Срби, да моја Керка буде права жена и српска мајка, тако желим и вашој деци. Јер разлика је само у томе, што сте вашу децу ви родиле, а ја своју, но зато смо ипак ми сви огранци једног стабла, што се ОрпСТВО зове, а то је оно, што ми је прече и милије од свега. (Ово није фраза; доказала сам и доказаКу то сваком приликом.) Зато вам пишем; зато вам стављам на срце ово: Оснивајше одразовагве своје деце на здравом шемељу: на ИСТИНИ, али предњачите им истином, радом, поштењем, јер без шога без примера мало Ие усиеха биши. Јер можете ви узети 10 учитеља својој деци, она ће ипак чинити оно, што чините ви, а ако и не чине као деца можда из страха од учитеља чиниће доцније, као људи, али ће чинити то иза леђа подмукло, кукавички, непоштено. А шо iie биши илод мешавиње: насшавничког васиишања и вашег иримера. А ја мислим, да је боље ако већ не*може друкчије бити и правог курјака одгајити, него курјака у овчијој кожи, јер од овога страдају многе овце. Ја мислим, да је боље мање штетно за друштво имати праве (отворене) лопове пред собом, него оне фине, у „овчијој кожи“.

Од оног се можете бранити и чувати, а од овог другог ком је образовање натакло одору поштена човека тај те под видом човечности, под видом братске љубави, под видом пријатељства загрљеног води до провалије и гурне те у њу... Доле са лажи!! Стварајмо од наше деце отворене карактере: или ираве и чесшише људе или лоиове, ал никако фарисеје... Него и ако нема можда свака од вас све оне врлине, које би ја хтела да свака Српкиња има, може ипак свака од вас да се толико савлађује, за љубав деце своје, да угуши у себи завист и оно, што не ваља; или бар да то моментално отклони и не допусти, да избије онда, кад су јој деца поред ње. То може свака!.. Па и то је успех, јер деца не виде душу вашу, не чују мисли ваше, него виде дела ваша, па буду ли та дела човечна не брините се за њихов одгој. Дајте им срца, дајте им душе, које ће разумети патње и потребе народа нашег. Учит’е их, да љубе свој народ, али цео народ не само онај део, ону странку, којој припада ваш муж —јер ко вам јемчи, да је баш он на правом путу?! Разне су стазе људског живота. Али ако је ваш син човек, он ће бити човек на свакој стази; ако је ваш син родољуб, он ће бити тај свуда, без обзира на стазу, којом он иде. Поштена човека и права родољуба не могу стазе збунити, јер није главно пут, којим ходи, него дела, која оставља на том путу. А створите ли од њега пошгена (искрена, истинита) човека тим делима се неће његово потомство стидити; та дела неће моћи његов противник уништити; та дела ће моћи свако читати, јер ће бити отворена књига. Још нешто! Чусте ли онај јаук: „Мала нам је снага“?! То се нас матера тиче; то на наш образ пада... Јесте, мало нас је, а ко је крив томе? Крива је у првом реду похлепа за лаким животом, за господством (рђав одгој), те нас је страх од много деце... Крива нам је Америка, јер нам одводи најбољу снагу...

108

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5