Женски свет

им је угрожен опстанак српске вероисповедне школе тог одавнина заслужног нам храма срп ске просвете.Л? Зар да не притекнемо у помоћ, кад чујемо горки вапај наших Српчића, из оних угрожених крајева, који нас моле и преклињу: „Скини ми бабо с чела облаке, Не дај ме бабо у просјаке. Не штеди бабо рад добра твога. Смилуј се бабо тако ти Бога!..“ Па зато и најмањи дарак биће им од помоћи. Показали сте, како ваља брат брату у невољи да се нађе, а Вас, за добро дело Ваше пратиће молитва њина и њихових потомака . . . Хвала Вам још једном на одзиву Вашем, што сте дошли,дакао гости наши притекнете у помоћ српским вероисповедним школама у будимској епархији . . . По тсм је г. учитељ Бошко Ilouimufi држао предавање, којим је у сликама одлично изведеним и пуним чисте појезије разложио значење и задатак школе. Целим предавањем провејавала је љубав и ентузијазам за свети позив народног учитеља, који има узвишени али и врло тешки задатак: „да подмладак свога на-

рода преводи из лађе мрака и незнања у лађу светла и просвете“. И Нушићев »Обичан човек« изведен је добро. Улогу Зорице у овој финој шали интерпретирала је са много успеха гђа Јелица Н. Гг. Н. и П. СтојшиН били су добри партнери; изгледало је, као да се управо натичу, ко ће са више маркантности да изведе своју улогу, које су биле пуне здрава и ведра хумора. Исто су тако гг. С. Ж. И. Скандарски те Ђ. Ковач добро извели своје улоге. А и гђице С. Врачарић и Д. Б ежанова биле су у сваком погледу добре. Највеће признање, што је ова представа тако лепо изведена, заслужује гђа редитељка М. Мирилоз. После представе била је томбола, а по том игранка, која је трајала управо до зоре. Одушевљење, што је цело вече и ноћ трајало, вреди готово више него и материјалан успех Наши су Стапарци добро разумели значај оне забавз и оног састанка, а то је радостан знак напретка и буђења народне свести у нашем месту и поред наших прилика . . . В. Р. Ј.

Умрла је прошлост...

Мртво тело лежи, на увелој трави; Остави га душа, у пропалој # слави. Гаврани се купе, да се са њим сладе; Месо да поједу, очи да му ваде. Зар да очи ваде, што су скорих дана; Водиле животу, њега, великана. Пун најлепших нада, ходио је смело; И сад да му гавран, кљује мртво тело.

Судбина je хтела, да заврши тако; У двобоју живот, да изгуби лако, Због љубави једне, стек’о је ривала, Љубав неизмерна, живота га стала. Умрла му прошлост, сахранивши наде, Разореном срцу оставила јаде, Изнемогла душа, по пустињи лута; Несрећном љубављу, сва је обасута. . Каћуна.

Рад добротворних задруга Српкиња.

Нови Сад.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња имала је своју одборску седницу 24. априла (7. маја) о. г. иод председништвом подначелнице гђе Марије X. Г. ПлавшиИке. По оверењу записника из прошле седнице известио је перо вођа одбор, да је мађистрат у дослуху са госпођама свију вера и народности одредио, да се идуће недеље 29. априла (12. маја) о. г. по јавним местима варошког дела распродају посластице половином у корист санаторијума Ерцхерцега Јосифа у Бпешти, а половином у корист овдашњег новог хуманог друштва за с)збијање

туберкулозе. Према томе је врло ризично изводити после три дана, на наш Спасов дан, прикупљање прилога за фонд овдашње срп. више девој. школе, као што је прошла седница задружна била одредила,' да се опет по јавниМ местима распродаје цвеће у горњу корист срп. више дев. школе, нарочито, кад су и ученице те школе заилазиле по нашим домовима [и купиле прилога за забаву своју, која се у исту дел приређује на Спасовдан. По кратком разговору о тој ствари решио је одбор, да се засад одустане од јавног распродавања цвећа у корист ове школе односно њеног фонда, јер би то била ве-

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ

139