Женски свет

јој не могу посведочити, али да то моје срце oceka; све што је на ово рекла, достојно је Молиера. Врло је смешно видети како ме је брижљиво тешила, и како вешто скреташе говор, да не би преда мном говорили о мојој супарници. Моје мало дрвеће је особито лепо. Пилоа 4 ) их диже у облаке са необичном часнопгћу. Али ништа није тако лепо као алеје, које сте видели кад су ницале. Ви знате да сам вам давала неку врсту натписа који су вам се допали. Ево једне изреке коју сам написала за свога сина кад се вратио са Кандије 5 /. Vago de fama. G ) Зар није лепо бити изрека. Јуче сам написала још у похвалу њених: Bela cosa far niente. 7 ) 4 ) Баштован у Рошеру. 5 ) Шарл Де Севиње ишао је као добровољац 1668. на оетрво Кандију, етари Крит, да помаже Млечане против Турака. 6 ) Талијанеки: „жељан елаве“. 7 ) Лепа је етвар не радити ништа.

Ах, Кери моја, како су моја писма необрађена! Где је оно време кад сам говорила о Паризу као други. Ви Кете поглавито знати само о мојим новостима; а видите, ја сам сигурна да више волите ове него које друге. Друштво, које овде имам, врло ми се допада. Наш свештеник је увек све чудноватији. Мој син и Ла Мус врло се слажу са мном, и ја с њима; ми се увек тражимо, а кад ме случај одвоји од њих, они су у очајању. Они вас страсно воле; мислим да Ке вам писати. Што се мене тиче. ја их увек претичем и не волим о вама да говорим у великом друштву. Ћери моја, волите ме увек: ваше пријатељство је мој живот, моја душа; ја сам вам веГ> једном рекла, да ми оно пречињава све моје радости и све моје болове. Уверавам вас, да је остатак мога живота мрачан и жалостан, кад помислим, да Ку га провести тако даЛеКО ОД ВаС. С француског.

Дописи.

Стапар, 9. априла 1912. ( Забава у корист сиромашиих школа ечарх. будимске.) Широм наше монархије сакупљају се прилози, прире•ђују се забаве, предавања и села, да се чисти приход њихов пошаље фонду за одржање 14 сиромашних школа у епархији будимској. Па што чини родољубиво свештенство, учитељство и свесније грађанство у сваком, па и најпоследњем сеоцу, то се догодило и код нас. Заузимањем наше родољубиве »Српске Добротворне Женске Задруге« и нашег агилнијег учитељства пошло је и код нас све на боље. И ми полагано али тим сигурније крочимо напред. Онај низ вредних госпођа Српкиња —, које сачињаваху приређивачки одбор забаве, коју је приредила други дан Ускрса о. г. наша »Добротворна Женска Задруга« морао је да ужива и да се радује и због лепог одзива општинства и због изведбе програма дакле због материјалног и моралног успеха, којим је њихов труд крунисан био. Наша српска основна школа показала се и овог пута премаленом а да прими у оваковим свечаним згодама у своје зидове сву ону публику, која би желела да онамо уђе. Свако местанце било је заузето, а општинство у оној лепо декорисаној дворани, у оном шаренилу живог цвећа и прекрасних стапарских

ћилимова, у дражести леплх Стапаркиња пружаше очима велико естетско уживање. И тај је ужитак још порастао, кад се завеса на позорници дигла и отпочео програм. Прва тачка програма била је: говор одличне задружне председнице гђе Вукосаве Ce. МилиНа , који доносимо овде у целости: Поштовани гости! Радујем се, што Вас тако многобројне могу овде да поздравим, односно да Вам се захвалим на тако лепом одзиву Вашем, јер сте дошли да притекнете у помоћ са »Српском Женском Задругом« заједно, да се у једном крају, где наша браћа живе, не угаси луча наша наша српска школа . . . Кад је реч о опстанку наше школе, која нам озарује душу нашу и просвећује ум, те да наша деца као људи могу бити достојни чланови наше свете цркве и народа свог . . . Када ти се напомиње опстанак српске школе, ти схваћаш значај њен Српкињо сестро, јер те она подиже, просвећује и чува, а помаже ти да увидиш своју задаћу као српска домаћица и српска мајка... Та сви Ви знате како »лепо каже« Y ика Joea Змај: »Дижите школе, цеца Вас моле!« Та има ли већег срама и стида, него своме чеду не дати вида!«. Па кад нас тако лепо моле, зар да се оглушимо на молбе њихове и да не притекнемо нашој браћи у помоћ, кад

138

ЖЕНСКИ СВЕТ fe p , 6