Женски свет

М МЕ DE SEVIGNÉ.

Софија Вел. Плачкић, Шабац.

Најузвишенији је у коресподенцији (која је друга врста мемоара) онај, који има највише књижевних врлина, а то је госпођа Де Севиње, Марија Де Рабитен Шантал, маркиза Де Севиње, рођена је у Паризу за владе Луја XIII. 1626. Родитељи јој рано помреше, а рођаци је повере неком вишем свештенику, који је врло брижљиво васпита. У браку је била врло несретна, те се сва посвети својој деци. Маргерити и Шарлу, а нарочито -ћери која постаде предмет неке врсте обожавања материног. Њој су упућена најлепша писма пуна нежности и врло лепих појединости. Ма да писма госпође Де Севиње нису писана за публику, она ништа не губе од своје дражи, лакоће и природности, а често су бзш зато и савршена, што им није намењено да угледају света. Ова писма су један од великих споменика и врло важан докуменат за историју XVII. века. Обдарена врло живом маштом, она нам ставља пред очи све преузвишености и пристојности века, она нас доводи до суза и насмеје нас. Хитрином не замара никада, јер је све просто, лако, сваког тренутка нов обрт, израз, који не изгледа толико духовит колико дубок. Ова писма састављена на брзу руку ставила су је међу најславније писце Француске. Она је прави апостол. Као Лафонтен, као Молиер, она је у својој врсти недостижна. Умрла је 1696. Mme De Sevigne. 39. - ГОСПОЂИ ДЕ ГРИЊАН. У РошеруЦ, недеља 31. маја (1671.) Нво нас најзад, ћери моја, у овом сиротном Рошеру. Како могу опет да видим ове алеје, ове натписе, овај мали кабинет, ове књиге, ову собу, а да не 0 Дворац и влаетелинетво маркизе Де Севиње, удаљено за једну и по миљу од Витреја.

умрем од жалости? Истина, има пријатних успомена; али има их тако живих и нежних које се једва могу сносити: ту спадају оне што их имам од вас. Да ли разумете утисак, који оне могу учинити на срце као што је моје? Ако се и даље будете добро понашали, драго моје дете, ја ћу тек идуће године доћи да вас видим. Бретања и Прованса нису ни мало сличне. Чудновата су велика путовања: кад би за увек задржали расположење са којим долазимо, никада не би излазили из места у коме смо; али Провиђење хоће да се то заборави. Изгледа ми да вама није ни мало досадно у Марсељу. Немојте пропустити а да ме не известите како сте били примљени код Грињана. Они су овде необично дочекали мога сина. Вајан 2 ) је оружао више од 1500 људи све добро извежбаних, са новом врвцом на кравати. Они су у врло добром реду требали да нас дочекају на једну миљу пред Рошером. Али се догоди нешто врло занимљиво. Господин Абе рекао им је да ћемо доћи у уторак, а после је на то сасвим заборавио. Ови сироти људи чекали су нас у уторак до десет часова ноћи, а кад су се врло посрамљени и врло жалосни вратили сваки својој кући, ми смо спокојно стигли у среду и не мислећи да је била постављена војска у пољу да нас дочека. Ово нас је наљутило; али шта то помаже. Ето како смо почели. Госпођица Де Плеси 3 ) је иста онаква какву сте је оставили. Сада има нову пријатељицу у Витреју, којом се врло поноси, јер је то врло лепа душа, која је прочитала све романе и добила два писма од принцезе Де Тарент. Ја сам јој преко Вајана заједљиво рекла да јој завидим на новом пријатељству, да 2 ) Управник Рошера. 3 ) Гђица Де Плееи од Аржантре. Замак од Аржантре је пола миље од Рошера.

Бр. i женски свет

137