Женски свет

жег разговора и расправљања одлучено је једногласно: I. Да Текелијанци подигну једну школску зграду у Будимској Епархији, као споменик Сави Текелији. Епархијска управа tse се умолити, да за ту зграду одреди згодно место, које одговара пиетету према великом народном добротвору. Сви Текелијанци ће се позвати да приложе за овај мах колико више могу, да би се овај споменик Сави Текелији могао подићи. 11. Прилози за споменик Тнкелијин нека се и даље шаљу Цепшралпом Кредитном Заводу у Новом Саду. Овај завод Те се умолити, да се новац који му се на ту сврху пошље води под насловом: »Прилози Текелијиних питомаца за градњу једне школске зграде у Будимској Епархији, као споменика Сави Текелији.« 111. Сви они Срби који су уживали стипендије и припомоћи из јавних народних стипендијских или припомо-ћних заклада ocuoeafie Сриско U росвешно Другитво. Сваком члану ће се оставити да сам одреди колико ће на годину уплаћивати на потребе друштва, и да одлучи, да ли ће годишњу уплату дати одједном или у месечним оброцима. Примаће се и мање уплате, од једне или две круне на месец. IV. Српско Просветно Друштво ће од уплата бивших народних стипендиста основати фонд из којега ће се подмиривати савремене актуелне, важне потребе Српскога Народа, нарочито таке које се изненада јаве, треба их брзо подмирити, а нема ниоткуда материјалних средстава да се оне задовоље. Међу таке потребе у овај- мах иду: 1.) Рад на друштвеном просвећивању (о--бразовање специалиста по овој струци, држање јавних предавања и научдшх и стручнихтечајева, отварање јавних књижница, издавање стручних књига по овом предмету и т. д.); 2.) потпомагање £у.

да се штампају књиге и листови који су безусловно потребни српском друштву, ако нема изгледа на њихов рентабилитет; 3.) специално усавршење стручњака који су потребни српском друштву, ако нема стипендија нити какве друге могућности да се они образују (на пр. стручњаци за драматургију, књижничарство, статистику, националну економију, архиварство, за разне уметности и технику; 4.) соколство, као неговање телесне културе; 5.) потпомагање културних радника који су без своје личне кривице допали беде и невоље. Које су актуелне културне потребе Српскога Народа, о томе ће Просветно Друштво сваке године одлучивати. V. Конференција умољава г. г. Д-ра Душана Дим у, Радивоја Врхо вц а, Сгевана Ми л ованова, Д-ра Миладина Свињарева, Д-ра Васу Царићевића и Дра Тихомира Остојића да се образују као привремени одбор бивших нар. стипендиста који ће послове даље водити и појединце ово извести: 1) Израдиће у детаље пројекат о организацији Просветног Друштва бивших нар.' стипендиста; 2) уочи ванредне скупштине Матице Српске сазваће збор свих народних стипендиста и поднеће им поменути пројекат на претрес и одлуку; 3) позвзће својим путем на тај збор све бивше народне стипендисте. VI. Конференција умољава сазивача Д-ра Тихомира Остојића да извештај о овој конференцији објави преко српских новина, да би тако доспео до свакога нар. стипендиста. Како је дневни ред исцрпен, конференција се затвара. Чланови конференције су се разишли с уверењем, да је овај састанак био посвећен интересу Српскога Народа, да су одлуке, донесене на њему, корисне и остварљиве, и да ће, стога, наићи на све стране на одобрење и помоћ.

136

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6