Женски свет

Привредника. У управни и надзорпи одбор изабрани су сви, који су и привремено били постављени на митровачкој скупштини и само је на место оболеле г-ђе Софије Пушибркове из Новог Сада узета г-ђа Мара Г. Плавшићка из Новог Сада. После скупштине био је у гостионици ~Кроација“ заједнички ручак, на коме су пале неколике лепе здравице у славу и напредак Савеза. Скупштина је одржана у дворани друштва Привредника, али одмах после скупштине отишли су сви чланови и чланице преко од Привредникова Дома у новосаграђен Дом Загребачке Задруге, који је намењен Задружном Женском Интернату, и у који су 1. маја о. г. премештене питомице задружне. Ту су нас г-ђица Марија ВелисављевиКева, вредна и савесна надзорница и љубазна одборница г-ђа Јелена Ћук, провеле кроз све дворане и показале, како је лепо уређен и сходно распоређен нов интернат, та потребна и корисна установа за Загреб, где се скупља наша женска омладина из свију крајева на

више и стручно образовање. Ту смо тек видели, шта може вредна, подузетна и истрајна женска рука да створи. Оне са својих скромних прилога, што су за ову цел скупиле, загазише у трошак од 200.000 круна и подигоше у сред бела града Загреба укусну, а не раскошну, зграду, где могу комотно сместити 50 питомица са свима удобностима. Ту им је велика трапезарија, ту дворане за учење, за рад, за музику, за спавање, за болнице; ту су три умиваонице, две купке, велика кујна, потребне чељадске собе и собе за надзорницу, (управитељицу) за две њене помоћнице (префекте). Све је ту што се за такав завод тражи и прописује. Собе су видне, источном сунцу окренуте, електриком осветљене и удешене за заједничко грејање не сувом паром него топлом водом. Наше Загрепкиње су нас овом установом и овим напретком за свога шестнаестогодишњег рада задивиле и улиле толико поноса, да смо се и ми сви присутни осетили јачи, ведрији и већи. Живеле Загрепкиње!

„Ја имам суседа".

I. Ја имам суседа чудновате ћуди, Отменог изгледа, поносита, вредна; Кога, неразложно, зову некп људи Надимком циппје и тврдице бедна. По снегу и зими, по влази и жези, Чим заруди зора, он је већ на путу За радионпцу. Чисто ко да бежи Хита на посао, где у мрачном куту Окреће машину, неуморно ради; Као да му жена п ситна дечица, Бедна, гола, боса вапију од глади! Међутим је самац ко у гори птица. П. Празником, недељом, ко осталих дана, Он устаје рано, труди се и мучи, Бежн од коцкара, пића и кафана;

Затвори се кући, па цео дан учп. По цичи и снегу, и највећем мразу Он капут не носп, но у танкој блузп Корача охоло, црвеи у образу, Пркосећи зимп, невољи и тузп. Личног трошка нема, али ни имања; Поред све зараде и добрих наднпца Спротињски живи, пати од немања! Међутим је самац ко у гори итица. Ш. Загонетан живот, приче разних људи, Радозналост моја, случај неки пукн Помогоше, те се, преко моје ћуди Распитах о њему, о причи, о букп И оговарању беспосленог света. Тако једног јутра, пролетнпјех дана, У најлепше доба, кад природа цвета,

130

ЖеНСКИ ČBEf бр. &